Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?

Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.

Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.

За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,

Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.

Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.

Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.

Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;

Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.