Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио вјетар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како му је име? И како је име сину његову? Знаш ли?

Све су ријечи Божије чисте; он је штит онима који се уздају у њ.

Ништа не додаји к ријечима његовијем, да те не укори и не нађеш се лажа.

За двоје молим те; немој ме се оглушити док сам жив:

Таштину и ријеч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хљебом по оброку мом,

Да не бих наједавши се, одрекао се тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши, да не бих крао и узалуд узимао име Бога својега.

Не опадај слуге господару његову, да те не би клео и ти био крив.

Има род који псује оца својега и не благосиља матере своје.

Има род који мисли да је чист, а од свога кала није опран.

Има род који држи високо очи своје, и вјеђе му се дижу увис.

Има род којему су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

Пијавица има двије кћери које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста.

Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ који не говори: Доста.

Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.

Троје ми је чудесно, и четвртога не разумијем:

Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци.

Такав је пут курвин: једе и обрише уста, па вели: Нијесам учинила зла.

Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети:

Од слуге кад постане цар, од безумника кад се наједе хљеба,

Од пуштенице кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју.

Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудараца:

Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну;

Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;

Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;

Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи:

Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким,

Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.

Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу.