Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.16

Приче Соломунове, Поглавље 16

Толкования

Толкования главы

16:1

см.:Иер.10:23;

16:2

16:3

см.:Пс.36:5;1Пет.5:7;

16:4

см.:Иов.21:30;Рим.11:36;

16:5

см.:Притч.8:13;

16:6

см.:Неем.5:15;

16:7

см.:Сир.6:17;1Пет.3:13;

16:8

16:9

16:10

см.:3Цар.3:27;

16:11

см.:Притч.11:1;Притч.20:10:23;

16:12

см.:Притч.20:28;Притч.25:5;

16:13

16:14

см.:Есф.7:7;Притч.20:2;

16:15

16:16

см.:Иов.28:15;

16:17

16:18

см.:Есф.3:1;Притч.18:13;Дан.4:27;

16:19

16:20

см.:Пс.33:9;Ис.30:18;Иер.17:7;

16:21

16:22

16:23

16:24

16:25

см.:Притч.14:12;

16:26

16:27

см.:Пс.7:16;Иак.3:6;

16:28

см.:Притч.15:18;

16:29

16:30

см.:Притч.6:13;Притч.10:10;

16:31

см.:Притч.20:29;Тит.2:2;

16:32

см.:Притч.19:11;

16:33

см.:Нав.7:14;

Сербский (синод.)

Языки

Бог види човјечија дјела.
Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

Гњев је царев гласник смртни, али мудар човјек ублажиће га.

У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је љепше него сребро!

Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

Срце мудрога разумно управља устима његовијем, и додаје науку уснама његовијем.

Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

Намигује очима кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.