Азбука веры » Библија » Приче Соломунове » гл.13

Приче Соломунове, Поглавље 13

Толкования

Толкования главы

13:1

см.:Притч.15:12;

13:2

см.:Притч.12:14;

13:3

см.:Притч.18:21;1Пет.3:10;

13:4

см.:Притч.21:25;

13:5

см.:Пс.118:163;

13:6

13:7

см.:Притч.12:9;

13:8

см.:Притч.10:15;

13:9

см.:Притч.24:20;Пс.36:21;

13:10

13:11

см.:Притч.28:8;

13:12

13:13

см.:Притч.1:24;Ос.4:6;

13:14

13:15

см.:Притч.10:11;

13:16

13:17

13:18

13:19

13:20

13:21

см.:Сир.6:35;Сир.37:15;

13:22

13:23

см.:Иов.27:17;

13:24

13:25

см.:Притч.23:13;Сир.30:1;

Сербский (синод.)

Языки

Наставак описивања мудрога и безумнога живота.
Мудар син слуша наставу оца својега; а подсмјевач не слуша укора.

Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље.

Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.

Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се.

На лажну ријеч мрзи праведник, а безбожник се мрази и срамоти.

Правда чува онога који ходи безазлено, а безбожност обара грјешника.

Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.

Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.

Видјело праведничко свијетли се, а жижак безбожнички угасиће се.

Од охолости бива само свађа, а који примају савјет, у њих је мудрост.

Благо које се таштином тече, умањава се, а ко сабира руком, умножава.

Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.

Ко презире ријеч, сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.

Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех.

Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.

Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље.

Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.

Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.

Испуњена жеља је сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.

Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.

Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.

Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а грјешниково имање чува се праведнику.

Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.

Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена.

Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.