Подјела земље источно од Јордана на племена Рувимово, Гадово и полуплеме Манасијино.
А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видјеше земљу Јазирску и земљу Галадску да је добра за стоку.

И дошавши, синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:

Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,

Та је земља, коју Господ покори збору Израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.

Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у нашљедство, немој нас водити преко Јордана.

А Мојсије рече синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овдје да останете?

Зашто обарате срце синовима Израиљевијем да не пријеђу у земљу коју им је дао Господ?

Тако су учинили оци ваши кад их послах из Кадис-Варне да уходе земљу;

И отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевијем да не иду у земљу коју им даде Господ;

И разгњеви се онда Господ и закле се говорећи:

Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видјети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвијем,

Осим Халева, сина Јефонијина Кенезеја, и Исуса, сина Навина, јер се сасвијем држаше Господа.

И разгњеви се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помрије сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.

А ви сада изађосте на мјесто отаца својих, род гријешних људи, да умножавате жестину гњева Господњега на Израиља.

Ако се одвратите од њега, он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.

А они приступише опет к њему и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овдје за стада своја и градове за дјецу своју.

А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевијем докле их не одведемо на њихово мјесто; а наша дјеца нека стоје у градовима тврдијем ради становника те земље.

Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје нашљедство.

Нити ћемо узети нашљедства с њима с ону страну Јордана ни даље ако нам допадне нашљедство с ову страну Јордана према истоку.

Тада им рече Мојсије: Ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,

Ако сваки од вас под оружјем пријеђе преко Јордана пред Господом, докле не отјера испред себе непријатеља својих,

И докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згријешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у нашљедство пред Господом.

Ако ли не учините тако, гле, згријешићете Господу и знајте да ће вас гријех ваш стићи.

Градите себи градове за дјецу своју и торове за стоку своју; и што је изашло из уста ваших, учините.

И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповиједа.

Дјеца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овдје ће остати у градовима Галадским;

А слуге ће твоје пријећи сваки наоружан да се бије пред Господом, као што говори господар наш.

Тада Мојсије заповједи за њих Елеазару свештенику и Исусу, сину Навину, и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевијем,

И рече им: Ако пријеђу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу Галадску у нашљедство.

Ако ли не пријеђу с вама под оружјем, онда нека им буде нашљедство међу вама у земљи Хананској.

И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим, тако ћемо учинити.

Пријећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше нашљедство да буде с ову страну Јордана.

И даде Мојсије синовима Гадовијем и синовима Рувимовијем и половини племена Манасије, сина Јосифова, царство Сиона, цара Аморејскога, и царство Ога, цара Васанскога, земљу и градове по међама њезинијем, градове оне земље унаоколо.

И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.

И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,

И Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.

А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,

И Навон и Велмеон предјенувши им имена, и Сивму; и надјеше друга имена градовима које саградише.

А синови Махира, сина Манасијина, отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бијаху ондје.

И Мојсије даде Галад Махиру, сину Манасијину, који се ондје насели.

И Јаир, син Манасијин, отиде и узе села њихова и прозва их Села Јаирова.

И Навав отиде и узе Кенат са селима његовијем, и прозва га Навав по имену својему.