Пошљи људе да уходе земљу хананску, коју ћу дати синовима Израиљевим; по једног човека од сваког племена отаца њихових пошљите, све главаре између њих.

И посла их Мојсије из пустиње фаранске по заповести Господњој; и сви људи беху главари синова Израиљевих.

А ово су им имена: од племена Рувимовог Самуило син Захуров;

Од племена Симеуновог Сафат син Сурин;

Од племена Јудиног Халев син Јефонијин;

Од племена Исахаровог Игал син Јосифов;

Од племена Јефремовог Авсије син Навин;

Од племена Венијаминовог Фалтије син Рафујев;

Од племена Завулоновог Гудило син Судин;

Од племена Јосифовог, од племена Манасијиног Гадије син Сусин;

Од племена Дановог Амило син Гамалин.

Од племена Асировог Сатур син Михаилов;

Од племена Нефталимовог Навија син Савин;

Од племена Гадовог Гудило син Махилов.

То су имена људима које посла Мојсије да уходе земљу. И назва Мојсије Авсија сина Навиног Исус.

И шаљући их Мојсије да уходе земљу хананску рече им: идите овуда на југ, па изиђите на гору;

И видите земљу каква је и какав народ живи у њој, је ли јак или слаб, је ли мали или велик;

И каква је земља у којој живи, је ли добра или рђава; и каква су места у којима живи, еда ли под шаторима или у тврдим градовима;

И каква је сама земља, је ли родна или неродна, има ли у њој дрвета или нема; будите слободни, и узмите рода оне земље. А тада беше време првом грожђу.

И отишавши уходише земљу од пустиње синске до Реова како се иде у Емат.

И отидоше на југ, и дођоше до Хеврона, где беху Ахиман и Сесије и Телиман, синови Енакови. А Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана мисирског.

Потом дођоше до потока Есхола, и онде одсекоше лозу с гроздом једним, и понесоше га двојица на моци; тако и шипака и смокава.

И прозва се оно место поток Есхол од грозда, који онде одсекоше синови Израиљеви.

И после четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

И вративши се дођоше к Мојсију и Арону и ка свему збору синова Израиљевих у пустињу фаранску, у Кадис; и приповедише њима и свему збору ствар, и показаше им род оне земље.

И приповедајући им рекоше: Идосмо у земљу у коју си нас послао; доиста тече у њој млеко и мед, и ево рода њеног.

Али је јак народ који живи у оној земљи, и градови су им тврди и врло велики; а видесмо онде и синове Енакове.

Амалик живи на јужној страни; а Хетеји и Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе на мору и на Јордану.

А Халев утишаваше народ пред Мојсијем; и говораше: хајде да идемо да је узмемо, јер је можемо покорити.

Али други људи који идоше с њим говораху: Не можемо ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

И просуше зао глас о земљи коју уходише међу синовима Израиљевим говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо земља је која прождире своје становнике, и сав народ који видесмо у њој јесу људи врло велики.

Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовског, и чињаше нам се да смо према њима као скакавци, такви се и њима чињасмо.