И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.

Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.

И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства.

И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.

Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија.

И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон, син Аминадавов;

А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило, син Согаров;

А над војском племена синова Завулоновијех Елијав, син Хелонов.

И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.

Потом пође застава војске синова Рувимовијех у четама својим, а над њиховом војском бјеше Елисур, син Седијуров,

А над војском племена синова Симеоновијех Саламило, син Сурисадајев,

А над војском племена синова Гадовијех Елисаф, син Рагуилов.

И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.

Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама, син Емијудов,

А над војском племена синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров,

А над војском племена синова Венијаминових Авидан, син Гадеонијев.

Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер, син Амисадајев,

А над војском племена синова Асировијех Фагаило, син Ехранов,

А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј, син Енанов.

Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.

А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: Идемо на мјесто за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.

А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.

А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ.

И ако пођеш с нама, кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.

И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули.

И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу.

И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани, Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те.

А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.