Становници Гаваона задобијају лукавством пријатељство синова Израиљевих и буду одређени да стално служе.
А кад то чуше сви цареви који бијаху с ову страну Јордана по брдима и по долинама и по свој обали Великога мора дори до Ливана, Хетејин и Аморејин, Хананејин, Ферезејин, Јевејин и Јевусејин,

Скупише се сви да се сложно бију с Исусом и с Израиљем.

А који живљаху у Гаваону, чувши шта учини Исус од Јерихона и од Гаја,

Учинише и они пријевару; јер отидоше и начинише се посланици, и узеше старе торбе на своје магарце и старе мјехове винске, подеране и искрпљене,

И обућу стару и искрпљену на ноге своје, и хаљине старе на се; и сав хљеб што понесоше на пут бјеше сух и пљеснив.

И отидоше к Исусу у око у Галгалу, и рекоше њему и људима Израиљцима: Дођосмо из даљне земље; хајде, ухватите вјеру с нама.

А људи Израиљци рекоше Јевејима: Може бити да сједите усред нас, па † како ћемо ухватити вјеру с вама?

Али они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: Ко сте и откуда идете?

А они му рекоше: Из земље врло даљне дођоше слуге твоје у име Господа Бога твојега; јер чусмо славу његову и све што је учинио у Мисиру,

И све што је учинио двојици царева Аморејских, који бијаху с ону страну Јордана, Сиону, цару Есевонском, и Огу, цару Васанском, који бијаше у Астароту.

И рекоше нам старјешине наше и сви становници наше земље говорећи: Узмите брашњенице на пут, и идите им на сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, хајде ухватите вјеру с нама.

Ово је хљеб наш: врућ смо понијели на пут од кућа својих кад смо пошли пред вас, а сад, ето, осушио се и упљеснивио.

А ово су мјехови вински: налисмо нове, и ето су се већ подерали; и хаљине наше и обућа наша овешта од даљнога пута.

И повјероваше људи по брашњеници, а не упиташе Господа шта ће рећи.

И Исус учини с њима мир, и зададе им вјеру да ће их оставити у животу; и заклеше им се кнезови од збора.

Али послије три дана кад ухватише вјеру с њима, чуше да су им сусједи и да живе усред њих.

Јер пођоше синови Израиљеви и дођоше у градове њихове трећи дан; а градови им бијаху: Гаваон и Кефира и Вирот и Киријат-Јарим.

И не побише их синови Израиљеви, јер им се кнезови од збора заклеше Господом Богом Израиљевијем. Али сав збор викаше на кнезове.

Тада сви кнезови рекоше свему збору: Ми смо им се заклели Господом Богом Израиљевијем; зато сада не можемо дирати у њих.

Учинимо им то, и оставимо их у животу да не дође гњев на нас ради заклетве којом им се заклесмо.

Још им рекоше кнезови: Нека остану у животу, па нека сијеку дрва и носе воду свему збору, како им кнезови казаше.

Потом их дозва Исус и рече им говорећи: Зашто нас преваристе и рекосте: Врло смо далеко од вас, кад ето живите усред нас?

Зато сада да сте проклети и да сте довијека робови и да сијечете дрва и носите воду за дом Господа Бога мојега.

А они одговорише Исусу и рекоше: Доиста је било јављено слугама твојим како је заповједио Господ Бог твој Мојсију, слузи својему, да вам да сву ову земљу и да истријеби све становнике ове земље испред вас; стога се врло побојасмо животу својему од вас и учинисмо тако.

А сада, ето, смо ти у руку; чини што мислиш да је добро и право да с нама учиниш.

И учини им тако и сачува их од руку синова Израиљевијех, те их не побише.

И одреди их Исус у тај дан да сијеку дрва и носе воду збору и за олтар Господњи до данашњега дана на † мјесту које избере.