Рава спасава двојицу израиљских ухода у Јерихону уз обећање да ће са својом породицом бити поштеђена.
А Исус, син Навин, посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и † дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.

Али би јављено цару Јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.

И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.

Али жена, узевши она два човјека, сакри их; па рече: Јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;

И кад се врата затвараху у сумрак, људи изиђоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их;

А она их бјеше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.

И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.

Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,

И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.

Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изидосте из Мисира, и † шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.

И кад то чусмо, † растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.

Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,

Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.

А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.

Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.

И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.

А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.

И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.

Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве којом си нас заклела.

А она одговори: Како рекосте, тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.

А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.

И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навину, и приповједише му све што им се догодило,

И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.

Синови Израиљеви прелазе преко Јордана не оквасивши ногу.
И уста Исус ујутру рано, и кретоше се од Ситима и дођоше до Јордана, он и сви синови Израиљеви, и ноћише ондје а не пријеђоше.

А послије три дана прођоше управитељи кроз око,

И заповједише народу говорећи: Кад видите ковчег завјета Господа Бога својега и свештенике Левите гдје га носе, пођите и ви с мјеста својега и идите за њим.

Али нека буде даљина између вас и њега до двије тисуће лаката; ближе до њега не примичите се да бисте познали пут којим ћете ићи, јер још никада нијесте ишли тијем путем.

И Исус рече народу: Освештајте се, јер ће сјутра учинити Господ чудеса међу вама.

Потом рече Исус свештеницима говорећи: Узмите ковчег завјетни и идите пред народом. И узеше ковчег завјета и пођоше пред народом.

А Господ рече Исусу: Данас те почињем узвишавати пред свијем Израиљем да познаду да ћу и с тобом бити † као што сам био с Мојсијем.

Зато ти заповједи свештеницима који носе ковчег завјетни и реци: Кад дођете на крај воде Јордана, станите у Јордану.

И рече Исус синовима Израиљевим: Приступите овамо и чујте ријечи Господа Бога својега.

Потом рече Исус: По овом ћете познати да је Бог живи посред вас и да ће доиста одагнати испред вас Хананеје и Хетеје и Јевеје и Ферезеје и Гергесеје и Амореје и Јевусеје:

Ево, ковчег завјета Господа свој земљи поћи ће пред вама преко Јордана.

Зато сада изберите дванаест људи из племена Израиљева, по једнога човјека из свакога племена.

И чим свештеници, носећи ковчег завјета Господа свој земљи, стану ногама својим у води Јорданској, вода ће се у Јордану раступити, те ће вода која тече озго стати у гомилу.

И кад се подиже народ из шатора својих да пријеђе преко Јордана, и свештеници понесоше ковчег завјетни пред народом,

И кад они што ношаху ковчег, дођоше до Јордана, и свештеници носећи ковчег оквасише ноге своје на крају воде (јер је Јордан пун преко обала својих за цијело вријеме жетве),

Устави се вода што тецијаше озго, и стаде у једну гомилу врло надалеко, од града Адама, који је крај Заретана; а што тецијаше доље у море крај поља, море Слано, отече сасвијем; и народ прелажаше према Јерихону.

А свештеници који ношаху ковчег завјета Господњега, стајаху на суху усред Јордана тврдо, и сав Израиљ иђаше по суху, докле сав народ не пријеђе преко Јордана.

Камени за спомен на чудесни прелазак преко Јордана.
А кад сав народ пријеђе преко Јордана, рече Господ Исусу говорећи:

Изберите из народа дванаест људи, по једнога човјека из свакога племена,

И заповједите им и реците: Узмите одавде, усред Јордана, с мјеста гдје стоје ногама својим свештеници, дванаест камена и однесите их са собом, и метните их ондје гдје ћете ноћас ноћити.

Тада дозва Исус дванаест људи које бјеше одредио између синова Израиљевих, по једнога човјека из свакога племена.

И рече им Исус: Идите пред ковчег Господа Бога својега усред Јордана, и узмите сваки по један камен на раме своје, према броју племена синова Израиљевијех,

Да буде знак међу вама. Кад вас послије запитају синови ваши говорећи: Шта ће вам то камење?

Реците им: Јер се вода у Јордану раступи пред ковчегом завјета Господњега кад прелажаше преко Јордана, раступи се вода у Јордану, и ово је камење спомен синовима Израиљевим довијека.

И учинише синови Израиљеви како заповједи Исус; и узеше дванаест камена усред Јордана, како бјеше рекао Господ Исусу, према броју племена синова Израиљевих; и однесоше их са собом на ноћиште, и метнуше их ондје.

А и усред Јордана постави Исус дванаест камена на мјесту гдје стајаху ногама својим свештеници носећи ковчег завјетни, и ондје осташе до данас.

Свештеници, пак, који ношаху ковчег, стајаху усред Јордана докле се не сврши све што бјеше Господ заповједио Исусу да каже народу, сасвијем како бјеше Мојсије заповједио Исусу. И народ похитје и пријеђе.

А кад пријеђе сав народ, онда пријеђе и ковчег Господњи и свештеници, а народ гледаше.

Пријеђоше и синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им бјеше казао Мојсије.

Око четрдесет тисућа наоружанијех пријеђоше пред Господом преко Јордана на бој у поље Јерихонско.

Тај дан узвиси Господ Исуса пред свијем Израиљем; и бојаху га се, као што су се бојали Мојсија свега вијека његова.

И рече Господ Исусу говорећи:

Заповједи свештеницима који носе ковчег од сведочанства нека изиду из Јордана.

И заповједи Исус свештеницима говорећи: Изидите из Јордана.

А чим свештеници који ношаху ковчег завјета Господњега изиђоше усред Јордана, и стадоше на сухо ногом својом свештеници, одмах се поврати вода у Јордану на мјесто своје, и потече као и прије поврх свијех обала својих.

А изиде народ из Јордана десетога дана првога мјесеца, и стадоше у око у Галгалу, с истока Јерихону.

А онијех дванаест камена што изнесоше из Јордана, постави Исус у Галгалу,

И рече синовима Израиљевим говорећи: Кад унапредак запитају синови ваши оце своје говорећи: Шта ће то камење?

Тада обавијестите синове своје и реците им: Сухим пријеђе Израиљ преко овога Јордана.

Јер Господ Бог ваш осуши Јордан пред вама докле пријеђосте, као што је учинио Господ Бог ваш код Црвенога мора осушивши га пред нама докле пријеђосмо;

Да би познали сви народи на земљи да је рука Господња крјепка, да бисте се свагда бојали Господа Бога својега.

Страх становника земље Хананске. Обрезивање и празновање Пасхе у Ханану. Мана престаје. Исусу се појављује анђео Божји.
А кад чуше сви цареви Аморејски, који бијаху с ову страну Јордана к западу, и сви цареви Ханански, који бијаху покрај мора, да је Господ осушио Јордан пред синовима Израиљевијем докле пријеђоше, растопи се срце у њима и неста у њима јунаштва од страха синова Израиљевијех.

У то вријеме рече Господ Исусу: Начини оштре ноже и † обрежи опет синове Израиљеве.

И начини Исус оштре ноже и обреза синове Израиљеве на брдашцу Аралоту.

А ово је узрок зашто их Исус обреза: Сав народ што изиде из Мисира, све мушкиње, сви људи војници помријеше у пустињи на путу, пошто изиђоше из Мисира;

Јер бјеше обрезан сав народ који изиде, али не обрезаше никога у народу који се роди у пустињи на путу пошто изиђоше из Мисира.

Јер четрдесет година иђаху синови Израиљеви по пустињи докле не помрије сав народ, људи војници, што изиђоше из Мисира, јер не слушаше гласа Господњега, те им се закле Господ да им неће дати да виде земљу за коју се заклео Господ оцима њиховијем да ће нам је дати, земљу гдје тече млијеко и мед;

И на мјесто њихово подиже синове њихове; њих обреза Исус, јер бијаху необрезани, јер их не обрезаше на путу.

А кад се сав народ обреза, осташе на својем мјесту у околу докле не оздравише.

Тада рече Господ Исусу: Данас скидох с вас срамоту Мисирску. И прозва се оно мјесто Галгал до данашњега дана.

И синови Израиљеви, стојећи у околу у Галгалу, славише пасху четрнаестог дана онога мјесеца увече у пољу Јерихонском.

И сјутрадан послије пасхе једоше од жита оне земље хљебове пријесне и зрна пржена, исти дан.

И преста мана сјутрадан пошто једоше жита оне земље, и већ више не имаше мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље Хананске оне године.

И кад Исус бијаше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човјек стоји према њему с голијем мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: Јеси ли наш или наших непријатеља?

А он рече: Нијесам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. И Исус паде ничице на земљу, и поклони се и рече му: Шта заповиједа господар мој слуги својему?

А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш свето. И учини Исус тако.

Синови Израиљеви освајају и разарају Јерихон, Раву и њену кућу штеде.
Јерихон се затвори, и чуваше се од синова Израиљевих; нико не излажаше, нити ко улажаше.

А Господ рече Исусу: Ево, дајем ти у руке Јерихон и цара његова и јунаке његове.

Зато обидите око града, сви војници, идући око града једанпут на дан; тако учини шест дана.

А седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом; а седмога дана обидите око града седам пута, и свештеници нека трубе у трубе.

Па кад отежући затрубе у рогове овнујске, чим чујете глас од трубе, нека повиче сав народ иза гласа; и зидови ће градски попадати на својем мјесту, а народ нека улази, сваки напрема се.

Тада Исус син Навин дозва свештенике, и рече им: Узмите ковчег завјетни, а седам свештеника нека носе седам труба од рогова овнујских пред ковчегом Господњим.

А народу рече: Идите и обидите око града, и војници нека иду пред ковчегом Господњим.

А кад Исус рече народу седам свештеника носиће седам труба од рогова овнујских, пођоше пред Господом и затрубише у трубе, а ковчег завјета Господњега пође за њима.

А војници пођоше пред свештеницима који трубљаху у трубе, а остали пођоше за ковчегом; идући трубљаху у трубе.

А народу заповједи Исус говорећи: Не вичите и немојте да вам се чује глас, и ниједна ријеч да не изиде из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите; тада ћете викати.

Тада обиде ковчег Господњи око града једном; па се вратише у око, и ноћише у околу.

А сјутрадан уста Исус рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.

И седам свештеника, носећи седам труба од рогова овнујских, иђаху пред ковчегом Господњим и идући трубљаху у трубе; а војници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим, идући трубљаху у трубе.

И обидоше око града једном другога дана, па се вратише у око; тако учинише шест дана.

А седмога дана усташе зором, и обидоше око града исто онако седам пута; само тога дана обидоше око града седам пута.

А кад би седми пут да затрубе свештеници у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ даде град.

А град да буде проклет Господу и што је год у њему; † само Рава курва нек остане у животу и сви који буду код ње у кући, јер сакри посланике које бијасмо послали.

Али се чувајте од проклетијех ствари да и сами не будете проклети узевши што проклето, и да не навучете проклетство на око Израиљев и сметете га.

Него све сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа нека буде свето Господу, нека уђе у ризницу Господњу.

Тада повика народ и затрубише трубе, и кад народ чу глас трубни и повика иза гласа, попадаше зидови на мјесту свом; и народ уђе у град, сваки напрема се; и узеше град.

И побише као проклето оштријем мачем све што бјеше у граду, и жене и људе, и дјецу и старце, и волове и овце и магарце.

А оној двојици што уходише земљу рече Исус: Идите у кућу оне жене курве, и изведите њу и све што је њезино, као што сте јој се заклели.

И отишавши они момци што уходише земљу, изведоше Раву и оца јој и матер јој и браћу јој и што год бјеше њезино, и сав род њезин изведоше, и оставише их иза окола Израиљева.

А град спалише огњем и што бјеше у њему; само сребро и злато и посуђе од мједи и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњега.

А Раву курву и дом оца њезина и све што бјеше њезино остави у животу Исус, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри посланике које посла Исус да уходе Јерихон.

И у то вријеме прокле Исус говорећи: Проклет да је пред Господом човјек који би устао да гради овај град Јерихон! На првенцу свом основао га, и на мјезинцу свом поставио му врата!

И Господ бијаше с Исусом, и разгласи се име његово по свој земљи.