Рава спасава двојицу израиљских ухода у Јерихону уз обећање да ће са својом породицом бити поштеђена.
А Исус, син Навин, посла из Ситима потајно двије уходе рекавши им: Идите, видите земљу и Јерихон. И они отидоше, и † дођоше у кућу једној курви, којој име бјеше Рава, и починуше ондје.

Али би јављено цару Јерихонском и казано: Ево, људи дођоше овамо ноћас између синова Израиљевих да уходе земљу.

И посла цар Јерихонски к Рави и поручи: Изведи људе који су дошли к теби и ушли у твоју кућу, јер су дошли да уходе сву земљу.

Али жена, узевши она два човјека, сакри их; па рече: Јест истина да су људи дошли к мени, али ја не знах одакле бијаху;

И кад се врата затвараху у сумрак, људи изиђоше; не знам куда отидоше; идите брзо за њима; стигнућете их;

А она их бјеше извела на кров, и сакрила их под лан нетрвен, који бијаше разастрла по крову.

И људи пођоше за њима у потјеру пут Јордана до брода; и врата се затворише кад изиде потјера за њима.

Они пак још не бјеху поспали, а она дође к њима на кров,

И рече им: Знам да вам је Господ дао ову земљу, јер нас попаде страх од вас, и препали су се од вас сви који живе у овој земљи.

Јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изидосте из Мисира, и † шта сте учинили од два цара Аморејска који бијаху преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.

И кад то чусмо, † растопи се срце наше, и ни у коме већ нема јунаштва од страха вашега; јер је Господ, Бог ваш, Бог горе на небу и доље на земљи.

Него сада закуните ми се Господом да ћете учинити милост дому оца мојега као што ја вама учиних милост, и дајте ми знак истинит,

Да ћете сачувати живот мојему оцу и мојој матери и мојој браћи и мојим сестрама и свјема њиховијем, и да ћете избавити душе наше од смрти.

А људи јој одговорише: Ми ћемо изгинути за вас ако не издате ове наше ствари; и кад нам Господ да ову земљу, учинићемо ти милост и вјеру.

Тада их она спусти кроз прозор по конопцу; јер кућа њезина бјеше на зиду градском, и она на зиду наставаше.

И рече им: Идите у гору да не наиђе на вас потјера, и ондје се кријте три дана докле се не врати потјера, па онда идите својим путем.

А људи јој рекоше: Бићемо прости од ове твоје заклетве којом си нас заклела;

Ево, кад дођемо у земљу, вежи ову врвцу од скерлета на прозор, кроз који си нас спустила, и скупи код себе у ту кућу оца својега и матер и браћу и сав дом оца својега.

И ко би год изашао из твоје куће, крв његова нека буде на његову главу, а ми да нијесмо криви; а ко год буде с тобом у кући, крв његова нека дође на наше главе, ако га се ко руком дотакне.

Али ако издаш ову ствар нашу, тада ћемо бити прости од твоје заклетве којом си нас заклела.

А она одговори: Како рекосте, тако нека буде. Тада их пусти, и отидоше; и она веза врвцу од скерлета на прозор.

А они отишавши дођоше у гору, и осташе ондје три дана докле се не врати потјера; јер их потјера тражаше по свијем путовима, али их не нађе.

И вратише се она два човјека, и сишавши с горе пребродише и дођоше к Исусу, сину Навину, и приповједише му све што им се догодило,

И рекоше Исусу: Заиста дао нам је Господ у руке сву ту земљу, и сви становници оне земље уплашили су се од нас.