И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.

А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.

И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.

И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;

Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.

И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.

И отишавши проповедаху да се треба кајати;

И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.

И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.

Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.

Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.

Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.

А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.

Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.

И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.

А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.

И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.

И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.

И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.

И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

И одоше на лађи у пусто место сами.

И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.

И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;

Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?

А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.

И једоше сви, и наситише се.

И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.

И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.

И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.

И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.