И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.

И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.

И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу;

Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.

И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.

И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.

И отишавши проповиједаху да се покају.

И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.

И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.

Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка.

А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.

Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме.

Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.

А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше.

Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.

И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.

И закле јој се: (то год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.

А она изишавши рече матери својој: (та ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.

И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.

И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.

И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.

И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.

И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.

И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.

И отидоше лађом у пусто мјесто сами.

И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.

И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;

Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?

А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.

И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.

И посадише се ред за редом по сто и по педесет.

И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

И једоше сви, и наситише се.

И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.

А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.

И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.

И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.

И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.

И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.

А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;

Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!

И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.

Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.

И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.

И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше

И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он.

И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.