И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.

А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.

И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.

И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.

И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;

Него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.

И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.

И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.

И отишавши проповедаху да се треба кајати;

И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.

И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.

Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.

А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.

Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.

Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.

А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.

Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.

И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.

И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.

А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.

И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.

И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.

И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.

И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.

И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.

И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.

И одоше на лађи у пусто место сами.

И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.

И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.

И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;

Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.

А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?

А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.

И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.

И посадише се на гомиле по сто и по педесет.

И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.

И једоше сви, и наситише се.

И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.

А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.

И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.

И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.

И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.

И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;

Јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.

И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.

Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.

И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.

И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.

И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.

И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.

И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.

И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.

И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.

И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.

И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.

Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.

И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.

И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.

А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.

И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?

И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?

А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.

Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.

И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.

И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.

И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?

И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.

И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.

А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.

И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.

И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.

И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.

А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.

И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.

А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.

И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.

А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.

И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?

И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.

Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.

А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.

И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?

А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.

И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.

И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:

Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.

Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.

А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.

Јер ко није против вас с вама је.

Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.

А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.

И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,

Где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.

И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?

А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.

А шта је Бог саставио човек да не раставља.

И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.

И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.

И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.

А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.

И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.

А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?

А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,

А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;

И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.

И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.

А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?

А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.

Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!

И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.

А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.

И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.

А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих

И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.

И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.

А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.

И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?

А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.

И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.

А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.

А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!

Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!

И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.

И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.

И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.

И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.

И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.

И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.

И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.

И кад би увече изађе напоље из града.

И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.

И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.

И одговарајући Исус рече им:

Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.

Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.

И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.

Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.

И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,

И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?

А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.

Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.

И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?

Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.

И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.