Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
4:2
4:3
4:4
4:5
4:6
4:7
4:8
4:9
4:10
4:13
4:15
4:17
4:18
4:20
4:23
4:26
4:27
4:28
4:29
4:31
4:32
4:34
4:36
4:37
4:38
4:40
4:41
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (Аверинцев)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
И опет поче учити код мора. И сабра се око њега народ многи, тако да он уђе у лађу на мору и сјеђаше, а народ сав бијаше на земљи крај мора.
И учаше их у причама много, и говораше им у поуци својој:
Слушајте: Ево, изиђе сијач да сије.
И кад сијаше догоди се да једно сјеме паде покрај пута, и дођоше птице и позобаше га.
А друго паде на каменито мјесто гдје не бијаше много земље и одмах изниче, јер не имађаше дубоке земље;
А кад обасја сунце, увену и, будући да немаше коријена, усахну.
А друго паде у трње; и нарасте трње и угуши га, и не донесе рода.
И друго паде на земљу добру; и даваше род који напредоваше и растијаше и доношаше по тридесет и по шездесет и по сто.
И говораше им: Ко има уши да чује, нека чује!
А кад оста сам, запиташе га за ову причу они око њега са Дванаесторицом.
И рече им: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега, а онима напољу све у причама бива,
Да очима гледају и да не виде, и да ушима слушају и да не разумију; да се како не обрате и да им се опросте гријеси.
И рече им: Зар не разумијете причу ову? А како ћете све приче разумјети?
Сијач ријеч сије.
А покрај пута, гдје се сије ријеч, јесу они који кад је чују, одмах дође сатана и узме ријеч посијану у срцима њиховим.
Тако и они посијани на каменитим мјестима јесу они који кад чују ријеч, одмах је приме с радошћу,
Али немају коријена у себи. него су непостојани, па кад дођу до невоље, или гоњења због ријечи, одмах се саблазне.
А они посијани у трњу, јесу они који слушају ријеч,
Али бриге овога вијека и обмана богатства и пожуде за осталим стварима уђу и загуше ријеч, и без рода остане.
А они на доброј земљи посијани, јесу они који слушају ријеч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
И говораше им: Еда ли се свјетиљка доноси да се метне под суд или под одар? А не да се на свијећњак постави?
Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изиђе на видјело.
Ко има уши да чује, нека чује!
И говораше им: Памтите што чујете: каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити и дометнуће се вама који слушате.
Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
И говораше им: Тако је Царство Божије као човјек кад баци сјеме у земљу;
И спава и устаје ноћу и дању; и сјеме ниче и расте, да он и не зна.
Јер земља сама од себе донесе најприје траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
А кад сазри род, одмах пошаље срп: јер наста жетва.
И говораше: Са чиме ћемо упоредити Царство Божије? Или у каквој ћемо га причи исказати?
Оно је као зрно горушично које кад се посије у земљу мање је од свију сјемена на земљи;
А кад се посије, узрасте и буде веће од свега поврћа, и пусти гране велике да могу у његову хладу и птице небеске боравити.
И таквим многим причама казиваше им ријеч колико могаху слушати.
А без приче не говораше им ни ријечи. А ученицима насамо тумачаше све.
И рече им у онај дан увече: Пређимо на ону страну.
И они, оставивши народ, узеше га као што бјеше у лађи; а и друге лађе бијаху с њим.
И настаде велика бура од вјетра; и валови тако запљускиваху лађу да она већ поче да тоне.
А он бијаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо?
И уставши запријети вјетру, и рече мору: )ути, престани! И утоли вјетар, и постаде тишина велика.
И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вјере?
И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и вјетар и море слушају?