Заповеди Арону и синовима његовим, и реци им: Ово је закон за жртву паљеницу: жртва паљеница нека стоји на огњу на олтару целу ноћ до јутра, и огањ на олтару нека гори једнако.

Свештеник нека обуче своју хаљину ланену, и гаће ланене нека обуче на тело своје, и нека згрне пепео кад огањ спали на олтару жртву паљеницу, и нека га изручи код олтара.

Потом нека свуче хаљине своје и обуче друге хаљине, и нека изнесе пепео напоље из логора на чисто место.

А огањ што је на олтару нека гори на њему, нека се не гаси, него нека свештеник ложи на огањ дрва свако јутро, и нека намешта на њ жртву паљеницу, и нека пали на њему сало од жртава захвалних.

Огањ нека једнако гори на олтару, нека се не гаси.

А ово је закон за дар: синови Аронови нека га приносе Господу пред олтаром.

Узевши шаку белог брашна и уља од дара и сав кад који буде на дару, нека запали на олтару спомен његов на угодни мирис Господу.

А шта претече, нека једе Арон и синови његови; нека се једе без квасца на светом месту; у трему шатора од састанка нека једу.

Нека се не меси са квасцем; то им дадох да им буде део од жртава мојих огњених; то је светиња над светињама као жртва за грех и као жртва за преступ.

Свако мушко између синова Аронових нека то једе законом вечним од колена до колена од жртава које се пале Господу; шта се год дотакне тога, биће свето.

И рече Господ Мојсију говорећи:

Ово је жртва Аронова и синова његових, коју ће приносити Господу онај дан кад се који помаже: десетину ефе белог брашна за дар свагдашњи, половину ујутру а половину увече.

У тави с уљем нека се готови; пржено нека се донесе; и пржене комаде дара нека принесе на угодни мирис Господу.

И свештеник између синова његових, који буде помазан након њега, нека чини тако исто законом вечним; нека се пали Господу све то;

И сваки дар свештеников нека се сав спали, а нека се не једе.

Још рече Господ Мојсију говорећи:

Кажи Арону и синовима његовим, и реци: Ово је закон за жртву ради греха: на месту где се коље жртва паљеница, нека се коље и жртва за грех пред Господом; светиња је над светињама.

Свештеник који принесе жртву за грех нека је једе; на светом месту нека се једе, у трему од шатора од састанка.

Шта се год дотакне меса њеног, биће свето; и ако ко покапа крвљу њеном хаљину, оно што покапа нека опере на светом месту.

И суд земљани у коме буде кувано нека се разбије; ако ли је кувано у суду бронзаном, нека се истре и водом опере.

Свако мушко између свештеника нека то једе; светиња је над светињама.

Али ниједна жртва за грех, од које се унесе крв у шатор од састанка да се учини очишћење од греха у светињи, нека се не једе, него нека се огњем сажеже.

Још рече Господ Мојсију говорећи:

Заповеди синовима Израиљевим нека ти донесу уље маслиново чисто, цеђено, за видело, да жишци горе вазда.

Пред завесом сведочанства у шатору од састанка Арон ће их намештати да горе од вечера до јутра пред Господом вазда законом вечним од колена до колена.

На свећњак чисти намештаће жишке пред Господом вазда.

И узми белог брашна, и испеци дванаест колача, сваки колач да буде од две десетине ефе.

И постави их у два реда, по шест у један ред, на чистом столу пред Господом.

И на сваки ред метни када чистог, да буде за сваки хлеб спомен, жртва огњена Господу.

Сваке суботе нека их поставља свештеник пред Господом вазда узимајући од синова Израиљевих законом вечним.

И биће Аронови и синова његових, који ће јести на месту светом, јер им је светиња над светињама од огњених жртава Господњих законом вечним.

А изађе син једне Израиљке, коме је отац био Мисирац, међу синове Израиљеве, и свади се у логору син жене Израиљке с неким Израиљцем.

И псујући син жене Израиљке похули на име Божије, те га доведоше к Мојсију; а мати му беше по имену Саломита, кћи Давријина, од племена Дановог.

И метнуше га у затвор докле им се каже шта ће чинити с њим по речи Господњој.

А Господ рече Мојсију говорећи:

Изведи тог псовача напоље из логора, и нека сви који су чули метну руке своје на главу његову, и нека га сав народ заспе камењем.

А синовима Израиљевим кажи и реци: Ко би год похулио Бога свог, носиће грех свој.

Ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ да га заспе камењем; и дошљак и домородац који би ружио име Господње, да се погуби.

И ко убије човека, да се погуби.

А ко убије живинче, нека врати друго, живинче за живинче.

И ко рани ближњег свог, како учини тако да му буде:

Улом за улом, око за око, зуб за зуб; како оштети тело човеку, онако да му се учини.

Ко убије живинче, да врати друго; али ко убије човека, да се погуби.

Закон да вам је један, дошљаку да буде као и рођеном у земљи. Јер сам ја Господ Бог ваш.

И Мојсије каза синовима Израиљевим, а они изведоше псовача напоље из логора, и засуше га камењем; и учинише синови Израиљеви како Господ заповеди Мојсију.