Јавин злоставља синове Израиљеве, а њега побјеђују Варак и Девора. Јаиља убија Сисару.
А по смрти Аодовој опет синови Израиљеви чинише што је зло пред Господом.

И Господ их даде у руке Јавину, цару Хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој бјеше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком.

И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвозденијех кола, и веома притјешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

У то вријеме Девора пророчица, жена Лафидотова, суђаше Израиљу.

И Девора становаше под палмом између Раме и Ветиља у гори Јефремовој, и долажаху к њој синови Израиљеви на суд.

А она пославши, дозва Варака, сина Авинејемова, из Кедеса Нефталимова, и рече му: Није ли заповједио Господ Бог Израиљев: Иди, скупи народ на гору Тавор, и узми са собом десет тисућа људи између синова Нефталимовијех и синова Завулоновијех?

Јер ћу довести к теби на поток Кисон Сисару, војводу Јавинова, и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке.

А Варак јој рече: Ако ћеш ти ићи са мном, ићи ћу; ако ли нећеш ићи са мном, нећу ићи.

А она рече: Ја ћу ићи с тобом, али нећеш имати славе на путу којим ћеш ићи; јер ће жени у руку дати Господ Сисару. И уставши Девора отиде с Вараком у Кедес.

И Варак, сазвавши синове Завулонове и Нефталимове у Кедес, поведе за собом десет тисућа људи; и Девора иђаше с њим.

А Евер Кенејин бјеше се одвојио од Кенеја, од синова † Овава, таста Мојсијева, и бјеше разапео свој шатор код храстова Занајимских, а то је код Кедеса.

И јавише Сисари да је изашао Варак, син Авинејемов, на гору Тавор.

И Сисара скупи сва кола своја, девет стотина кола гвозденијех, и сав народ који бијаше с њим од Аросета незнабожачкога до потока Кисона.

Тада рече Девора Вараку: Устани, јер је ово дан у који ти даде Господ Сисару у руке. Не иде ли Господ пред тобом? И Варак сиђе с горе Тавора, и десет тисућа људи за њим.

И Господ смете Сисару и сва кола његова и сву војску оштрим мачем пред Вараком; и Сисара сиђе с кола својих и побјеже пјешице.

А Варак потјера кола и војску до Аросета незнабожачкога; и паде сва војска Сисарина од оштрога мача, не оста ниједан.

А Сисара утјече пјешице до шатора Јаиље, жене Евера Кенејина; јер бијаше мир међу Јавином, царем Асорским, и домом Евера Кенеина.

И изиде Јаиља насусрет Сисари, и рече му: Склони се, господару, склони се код мене; не бој се. И он се склони код ње у шатор, и она га покри покривачем.

А он јој рече: Дај ми мало воде да се напијем, јер сам жедан. А она отвори мијех млијека и напоји га, па га покри.

А он јој рече: Стој на вратима од шатора, и ако ко дође и запита те и рече: Има ли ту ко? реци: Нема.

Тада Јаиља, жена Еверова, узе колац од шатора, и узе маљ у руку, и приступи к њему полако, и сатјера му колац кроз слијепе очи, те прође у земљу, кад спаваше тврдо уморан, и умрије.

И гле, Варак тјераше Сисару, и Јаиља му изиде насусрет, и рече му: Ходи да ти покажем човјека којега тражиш. И уђе к њој, и гле, Сисара лежаше мртав, и колац му у слијепијем очима.

Тако покори Бог у онај дан Јавина, цара Хананскога, пред синовима Израиљевијем.

И рука синова Израиљевијех биваше све тежа Јавину, цару Хананском, докле не истријебише Јавина, цара Хананскога.