Идолопоклонство и подјармљење синова Израиљевих. Ослобађају их судије Готонило, Аод и Самегар.
А ово су народи које остави Господ да њима куша Израиља, све оне који не знаху за ратове Хананске,

Да би барем натражје синова Израиљевијех знало и разумјело што је рат, барем они који од прије нијесу знали:

Пет кнежевина Филистејских, и сви Хананеји и Сидонци и Јевеји, који живљаху на гори Ливану од горе Вал-Ермона до Емата.

Ти народи осташе да се Израиљ њима куша, да се види хоће ли слушати заповијести Господње, које је заповједио оцима њиховијем преко Мојсија.

И живљаху синови Израиљеви усред Хананеја и Хетеја и Амореја и Ферезеја и Јевеја и Јевусеја.

И жењаху се кћерима њиховијем и удаваху кћери своје за синове њихове, и служаху боговима њиховијем.

И чињаху синови Израиљеви што је зло пред Господом, и заборавише Господа Бога својега и служаху Валима и луговима.

Зато се разгњеви Господ на Израиља, и даде их у руке Хусан-Рисатајиму, цару Месопотамском; и служише синови Израиљеви Хусан-Рисатајиму осам година.

Потом вапише синови Израиљеви ка Господу, и подиже Господ избавитеља синовима Израиљевијем да их избави, Готонила, сина Кенезова, млађега брата Халевова,

И бијаше на њему дух Господњи, и суђаше Израиљу; и изиде на војску, и предаде му Господ у руке Хусан-Рисатајима, цара Месопотамскога; и рука његова надјача Хусан-Рисатајима.

И земља би мирна четрдесет година. Потом умрије Готонило, син Кенезов.

А синови Израиљеви стадоше опет чинити што је зло пред Господом; а Господ укријепи Еглона, цара Моавскога, на Израиља, јер чињаху што је зло пред Господом.

Јер скупи к себи синове Амонове и Амалике, и изашавши поби Израиља, и освојише град палмов.

И синови Израиљеви служише Еглону, цару Моавском, осамнаест година.

Потом вапише синови Израиљеви ка Господу; и Господ им подиже избавитеља Аода, сина Гире сина Венијаминова, човјека који бијаше љевак. И послаше синови Израиљеви по њему дар Еглону, цару Моавском.

А Аод начини себи мач с обје стране оштар, од лакта у дужину; и припаса га под хаљине своје уз десну бедрицу.

И однесе дар Еглону, цару Моавском; а Еглон бјеше човјек врло дебео.

И кад предаде дар, отпусти људе који су носили дар.

Па сам вратив се од ликова каменијех, који бијаху код Галгала, рече: Имам, царе, неку тајну да ти кажем. А он рече: Мучи! И отидоше од њега сви који стајаху пред њим.

А Аод приступи к њему; а он сјеђаше сам у љетној соби; па рече Аод: Ријеч Божију имам да ти кажем. Тада он уста с пријестола.

А Аод потеже лијевом руком својом и узе мач од десне бедрице, и сатјера му га у трбух,

И држак уђе за мачем, и сало се склопи за мачем, те не може извући мача из трбуха; и изиде нечист.

Потом изиде Аод из собе, и затвори врата за собом и закључа.

А кад он отиде, дођоше слуге, и погледаше, а то врата од собе закључана, па рекоше: Ваља да иде напоље у клијети до љетне собе.

И већ им се досади чекати, а врата се од собе не отварају, те узеше кључ и отворише, а гле, господар им лежи на земљи мртав.

А Аод, докле се они забавише, побјеже и прође ликове камене и утече у Сеирот.

И кад дође, затруби у трубу у гори Јефремовој; и сиђоше с њим синови Израиљеви с горе, а он напријед.

Па им рече: Хајдете за мном, јер Господ предаде вам у руке непријатеље ваше Моавце. И сидоше за њим, и узеше Моавцима бродове Јорданске, и не дадијаху никоме пријећи.

И тада побише Моавце, око десет тисућа људи, све богате и храбре, и ниједан не утјече.

Тако у тај дан потпадоше Моавци под руку Израиљеву; и земља би мирна осамдесет година.

А послије њега наста Самегар, син Анатов, и поби шест стотина Филистеја останом волујским, и избави и он Израиља.