Страшно дјело становника Гаваје у Венијаминовом племену.
У то вријеме, кад не бјеше цара у Израиљу, бјеше један Левит који живљаше као дошљак крај горе Јефремове, и узе иночу из Витлејема Јудина.

А иноча његова чињаше прељубу код њега, па отиде од њега кући оца својега у Витлејем Јудин, и оста ондје четири мјесеца.

А муж њезин уста и отиде за њом да јој лијепо говори и да је доведе натраг, имајући са собом момка својега, и два магарца; и она га уведе у кућу оца својега, и кад га видје отац њезин, обрадова се доласку његову.

И устави га таст његов, отац младичин, и оста код њега три дана, и ондје јеђаху и пијаху и ноћиваху.

А четврти дан кад усташе рано, уста и он да иде; али отац младичин рече зету својему: Поткријепи срце своје залогајем хљеба, па онда идите.

И тако сједоше и сједоше обојица заједно и напише се; па рече отац младичин мужу: Хајде, остани још ноћас и буди весео.

Али човјек уста да иде; али таст његов навали на њ, те опет ноћи ондје.

Потом урани петога дана да иде; и рече му отац младичин: Поткријепи срце своје. И једући заједно забавише се докле и дан наже.

Тада уста човјек да иде, он и иноча му и момак; а таст његов, отац младичин, рече му: Ето, дан је већ нагао, вече је, преноћите овдје; ето, доцкан је, преноћи овдје и буди весео, па сјутра ураните на пут, и иди к својему шатору.

Али човјек не хтје ноћити, него уста и пође; и дође до Јевуса, а то је Јерусалим, и с њим два магарца натоварена и иноча његова.

А кад бијаху близу Јевуса, дан бијаше нагао врло, па рече слуга господару својему: Хајде брже да се свратимо у тај град Јевус, и ту да ноћимо.

А господар му рече: Нећемо свратити у туђ град, који није синова Израиљевијех, него ћемо ићи до Гаваје.

Још рече момку својему: Хајде брже да стигнемо у које од тијех мјеста и да ноћимо у Гаваји или у Рами.

И минуше онуда и отидоше; и сунце их зађе близу Гаваје Венијаминове.

И окретоше онамо да отиду и преноће у Гаваји; и кад уђе, сједе на улици градској; и не би никога да их прими у кућу да преноће.

И гле, један старац враћаше се с посла својега из поља увече, а бијаше из горе Јефремове и живљаше као дошљак у Гаваји; а људи онога мјеста бјеху синови Венијаминови.

И он, подигав очи своје, угледа онога човјека путника на улици градској; и рече му старац: Куда идеш? И откуда идеш?

А он му одговори: Идемо од Витлејема Јудина до на крај горе Јефремове; оданде сам, па сам ишао до Витлејема Јудина, а сада идем к дому Господњему, и нема никога да ме прими у кућу.

А имамо и сламе и пиће за магарце своје, и хљеба и вина за се и за слушкињу твоју и за момка који је са слугом твојим имамо свега доста.

А старац му рече: Буди миран; што ти год недостаје, ја ћу се старати за то; само немој ноћити на улици.

И уведе га у своју кућу, и положи магарцима; потом опраше ноге, и једоше и пише.

А кад се развеселише, гле, људи онога града, безаконици, опколише кућу, и стадоше лупати у врата, и рекоше старцу, господару од куће, говорећи: Изведи тога човјека што је ушао у твоју кућу да га познамо.

И изашав к њима онај човјек, господар од куће, рече им: Не, браћо, не чините зла; кад је човјек ушао у моју кућу, не чините тога безумља.

Ево, кћи моја дјевојка и иноча његова, њих ћу вам извести, па њих осрамотите и чините с њима што вам је воља, само човјеку овому не чините тога безумља.

Али га не хтјеше послушати они људи. Тада онај човјек узе иночу своју и изведе је напоље к њима, и они је познаше, и злоставише је цијелу ноћ до зоре, и пустише је кад зора забијеље.

И дошавши жена у зору, паде код врата од куће онога човјека гдје бјеше господар њезин, и лежа докле се не расвану.

А господар њезин уста ујутру, и кад отвори врата и изађе да иде својим путем, а то жена иноча његова лежаше на вратима кућнијем, и руке јој на прагу.

И рече јој: Устани да идемо. Али не би одговора. Тада је метну на магарца, и уставши човјек пође у мјесто своје,

И дошав кући својој, узе мач и узе иночу своју и исијече је с костима на дванаест комада и разасла у све крајеве Израиљеве.

И ко год видје говораше: Није се учинило нити се видјело тако што откад изидоше синови Израиљеви из Мисира до данас. Промислите о том и вијећајте и говорите.