Он рече матери својој: Тисућа и сто сребрника што су ти украдени, за које си клела и говорила преда мном, ево, то је сребро у мене, ја сам га узео. А мати му рече: Господ да те благослови, сине!

А кад врати тисућу и сто сребрника матери својој, рече мати његова: То сам сребро посветила Господу из своје руке за тебе, сине мој, да се начини од њега лик резан и ливен; зато ти га сада дајем натраг.

Али он опет даде сребро матери својој, а мати узе двјеста сребрника и даде златару, а он начини од њега лик резан и ливен, те бијаше у кући Михиној.

И тај Миха имаше кућу за богове, и начини оплећак и ликове, и посвети једнога између синова својих да му буде свештеник.

У то вријеме не бјеше цара у Израиљу; сваки чињаше што му бијаше драго.

А бјеше један младић из Витлејема Јудина, од породице Јудине, који бјеше Левит и ондје борављаше.

Он отиде из тога града, Витлејема Јудина, да се настани гдје може; и идући својим путем дође у гору Јефремову до куће Михине.

А Миха му рече: Откуда идеш? Одговори му Левит: Из Витлејема Јудина, идем да се настаним гдје могу.

А Миха му рече: Остани код мене и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрника на годину и двоје хаљине и храну. И отиде Левит к њему.

И Левиту би по вољи да остане код њега, и би му тај младић као да му је син.

И Миха посвети Левита да му је свешеник тај младић, и оста у кући Михиној.

Тада рече Миха: Сада знам да ће ми Господ учинити добро зато што имам Левита свештеника.