Самсон причињава Филистејцима велике невоље.
И послије неколико дана, о пшеничној жетви, дође Самсон да походи жену своју донесавши јој јаре, и рече: Идем к жени својој у ложницу. Али му отац њезин не даде да уђе.

Јер рече отац њезин: Ја мишљах зацијело да ти није по вољи, па је дадох другу твојему; него млађа сестра њезина није ли љепша од ње? Узми њу мјесто оне.

А Самсон им рече: Ја нећу бити крив Филистејима кад им учиним зло.

И отишавши Самсон ухвати триста лисица, и узе луча, и свеза по двије за репове, и метну по један луч међу два репа,

Па запали лучеве, и пусти у љетину Филистејску, и попали љетину пожњевену и непожњевену, и винограде и маслинике.

Тада Филистеји рекоше: Ко је то учинио? И одговорише: Самсон зет Тамнаћанинов, јер му узе жену и даде је другу његову. Тада дођоше Филистеји и спалише огњем њу и оца њезина.

А Самсон им рече: Ако сте и учинили тако, опет ћу вам се осветити, па ћу се онда оканити.

И поломи их љуто ногама по бедрима: Потом отиде и настани се у пећини од стијене Итама.

Тада изидоше Филистеји и стадоше у око према Јуди, и раширише се до Лехије.

А људи од Јуде рекоше: Што сте изашли на нас? И одговорише: Изашли смо да свежемо Самсона и да му учинимо како је он нама учинио.

Тада изиде три тисуће људи из Јуде к пећини у стијени Итаму, и рекоше Самсону: Не знаш ли да Филистеји владају над нама? Зашто си нам, дакле, то учинио? А он им рече: Како су они мени учинили, тако ја учиних њима.

Они му рекоше: Дошли смо да те свежемо и предамо у руке Филистејима. А Самсон им рече: Закуните ми се да нећете ви уложити на ме.

Они му одговорише и рекоше: Нећемо; него ћемо те само свезати и предати у њихове руке, али те нећемо погубити. И свезаше га у два нова ужа и одведоше га из стијене.

И кад он дође до Лехије, Филистеји га сретоше вичући од радости; а дух Господњи сиђе на њ, и ужа на рукама његовима посташе као конци изгорјели од ватре, и спадоше свезе с руку његовијех.

И он нађе чељуст магарећу још сирову, и пружив руку своју узе је, и поби њом тисућу људи.

Потом рече Самсон: Чељушћу магарећом једну гомилу, двије гомиле, чељушћу магарећом побих тисућу људи.

А кад изрече, баци чељуст из руке своје, и назва оно мјесто Рамат-Лехија.

И бијаше жедан јако, те завапи ка Господу и рече: Ти си учинио руком слуге својега ово избављење велико, а сада хоћу ли умријети од жеђи, или ћу пасти у руке необрезанима?

Тада Бог расцијепи стијену у Лехији и протече вода из ње, те се напи, и поврати му се дух и оживје. Зато се прозва онај извор Ен-Акоре, који је у Лехији до данашњега дана.

И би судија Израиљу за времена Филистејскога двадесет година.