А отац и мати рекоше му: Зар нема дјевојке међу кћерима твоје браће у свем народу мом да идеш да се ожениш између Филистеја необрезанијех? А Самсон одговори оцу својему: Њом ме ожени, јер ми је она омиљела.

А отац и мати његова не знадијаху да је то од Господа, и да тражи задјевицу с Филистејима; јер у оно вријеме Филистеји владаху синовима Израиљевијем.

И тако сиђе Самсон с оцем својим и с матером својом у Тамнат, и кад дођоше до винограда Тамнатских, гле, млад лав ричући сукоби га.

И дух Господњи сиђе на њ, те растрже лава као јаре немајући ништа у руци; и не каза оцу ни матери шта је учинио.

И тако дошавши говори с дјевојком, и она омиље Самсону.

А послије неколико дана идући опет да је одведе, сврне да види мртвога лава: А гле, у мртвом лаву рој пчела и мед.

И извади га у руку и пође путем једући; и кад дође к оцу и матери, даде им те једоше; али им не рече да је из мртвога лава извадио мед.

И тако дође отац његов к оној дјевојци, и Самсон учини ондје весеље, јер тако чињаху момци.

И кад га видјеше Филистеји, изабраше тридесет друга да буду с њим.

И рече им Самсон: Ја ћу вам загонетнути загонетку, па ако ми је одгонетнете за седам дана док је весеље и погодите, даћу вам тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине.

Ако ли не одгонетнете, ви ћете дати мени тридесет кошуља и тридесеторе свечане хаљине. А они му рекоше: Загонетни загонетку своју да чујемо.

Тада им рече: Од онога који једе изиде јело, и од љутога изиде слатко. И не могоше одгонетнути загонетке три дана.

И седми дан рекоше жени Самсоновој: Наговори мужа својега да нам каже загонетку, или ћемо спалити огњем тебе и дом оца твојега. Јесте ли нас зато позвали да нам узмете имање? Је ли тако?

И стаде плакати жена Самсонова пред њим говорећи: Ти мрзиш на ме, и ти ме не љубиш; загонетнуо си загонетку синовима народа мојега, а нећеш мени да је кажеш. А он јој рече: Гле, ни оцу својему ни матери својој нијесам је казао, а теби да је кажем?

И она плака пред њим за седам дана докле трајаше весеље. А седми дан каза јој, јер бјеше навалила на њ; а она каза загонетку синовима народа својега.

Тада му рекоше људи града онога седми дан док сунце не зађе: Шта је слађе од меда, и шта је љуће од лава? А он им рече: Да нијесте орали на мојој јуници, не бисте погодили моје загонетке.

И дође на њ дух Господњи, те сиђе у Аскалон и поби ондје тридесет људи, и узе одијело с њих и даде свечане хаљине онима који одгонетнуше загонетку; и расрди се врло и отиде кући оца својега.

А жена Самсонова удаде се за друга његова с којим се бијаше удружио.

Самсонов пад, биједа и посљедња освета.
Потом отиде Самсон у Газу, и ондје видје једну жену курву и уђе к њој.

И људима у Гази би казано: Дође Самсон овамо. И опколише и вребаше га цијелу ноћ на вратима градским; и стајаху у потаји цијелу ноћ говорећи: Док сване, убићемо га.

Али Самсон спавав до поноћи, уста у поноћи и шчепа врата градска с оба довратка и ишчупа их с пријеворницом заједно, и метну их на рамена и однесе наврх горе која је према Хеврону.

Послије тога замилова дјевојку на потоку Сорику, којој бјеше име Далида.

И дођоше к њој кнезови Филистејски и рекоше јој: Превари га и искушај гдје му стоји велика снага и како бисмо му досадили да га свежемо и свладамо; а ми ћемо ти дати сваки по тисућу и сто сребрника.

И Далида рече Самсону: Хајде кажи ми гдје стоји твоја велика снага и чим би се могао свезати и свладати.

А Самсон јој рече: Да ме свежу у седам гужава сировијех неосушенијех, онда бих изгубио снагу и био као и други човјек.

И донесоше јој кнезови Филистејски седам гужава сировијех, још неосушенијех, и она га свеза њима.

А код ње бијаше заседа у соби; и она му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он покида гужве као што се кида конац од кудеље кад осјети ватру; и не дозна се за снагу његову.

Потом рече Далида Самсону: Гле, преварио си ме и слагао си ми; него хајде кажи ми чим би се могао свезати.

А он јој рече: Да ме добро свежу новим ужима којима није ништа рађено, тада бих изгубио снагу и био бих као други човјек.

И Далида узе нова ужа и свеза га њима, пак му рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А засједа бијаше у соби. А он раскиде с руку ужа као конац.

Тада рече Далида Самсону: Једнако ме вараш и лажеш ми; кажи ми чим би се могао свезати? А он јој рече: Да седам прамена косе на глави мојој привијеш на вратило.

И она заглавивши вратило коцем, рече: Ево Филистеја на те, Самсоне! А он се пробуди од сна и истрже колац и основу и вратило.

Опет му она рече: Како можеш говорити: Љубим те кад срце твоје није код мене? Већ си ме три пута преварио не хотећи ми казати гдје ти је велика снага.

И она му досађиваше својим ријечима сваки дан и наваљиваше на њ, и душа му пренеможе да умре.

Те јој отвори цијело срце своје и рече јој: Бритва није никад прешла преко главе моје, јер сам назиреј Божји од утробе матере своје; да се обријем, оставила би ме снага моја и ослабио бих, и био бих као сваки човјек.

А Далида, видећи да јој је отворио цијело срце своје, посла и позва кнезове Филистејске поручивши им: Ходите сада, јер ми је отворио цијело срце своје. Тада дођоше кнезови Филистејски к њој и донесоше новце у рукама својим.

А она га успава на крилу својем и дозва човјека те му обрија седам прамена косе с главе, и она га прва свлада кад га остави снага његова.

И она рече: Ето Филистеја на те, Самсоне! А он пробудив се од сна, рече: Изаћи ћу као и прије и отећу се. Јер не знадијаше да је Господ одступио од њега.

Тада га ухватише Филистеји, и ископаше му очи, и одведоше га у Газу и оковаше га у двоје вериге мједене; и мељаше у тамници.

А коса на глави његовој поче расти као што је била кад га обријаше.

И кнезови Филистејски скупише се да принесу велику жртву Дагону богу својему, и да се провеселе; па рекоше: Предаде нам бог наш у руке наше Самсона, непријатеља нашега.

Такођер и народ видјевши га, хваљаше бога својега говорећи: Предаде нам бог наш у руке наше непријатеља нашега и затирача земље наше и који поби толике између нас.

И кад се развесели срце њихово, рекоше: Зовите Самсона да нам игра. И дозваше Самсона из тамнице да им игра, и намјестише га међу два ступа.

Тада Самсон рече момку који га држаше за руку: Пусти ме да опипам ступове на којима стоји кућа, да се наслоним на њих.

А кућа бијаше пуна људи и жена и сви кнезови Филистејски бијаху ондје; и на крову бијаше око три тисуће људи и жена који гледаху како Самсон игра.

Тада Самсон завапи ка Господу и рече: Господе, Господе! Опомени ме се, молим те, и укријепи ме, молим те, само сада, о Боже! Да се осветим једанпут Филистејима за оба ока своја.

И загрли Самсон два ступа средња, на којима стајаше кућа, и наслони се на њих, на један десном, а на други лијевом руком својом.

Па онда рече Самсон: Нека умрем с Филистејима. И належе јако, и паде кућа на кнезове и на сав народ који бјеше у њој; и би мртвијех које поби умирући више него онијех које поби за живота својега.

Послије дођоше браћа његова и сав дом оца његова и узеше га, и вративши се, погребоше га између Сараје и Естаола у гробу Маноја, оца његова. А он би судија Израиљу двадесет година.