Јер гле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по његовој глави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских.

И жена дође и рече мужу својему говорећи: Човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божијега, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза својега имена.

Него ми рече: Гле, ти ћеш затрудњети и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти.

Тада се Маноје помоли Господу и рече: O Господе! Нека опет дође к нама човјек Божји, којега си слао, да нас научи шта ћемо чинити с дјететом кад се роди.

И услиши Господ глас Манојев; и дође опет анђео Господњи к жени кад сјеђаше у пољу; а Маноје, муж њезин, не бјеше код ње.

Тада жена брже отрча и јави мужу својему говорећи му: Ево, јави ми се онај човјек који ми је прије долазио.

А Маноје уставши пође са женом својом; и кад дође к човјеку, рече му: Јеси ли ти онај човјек што је говорио овој жени? Он одговори: Јесам.

А Маноје рече: Кад буде што си казао, како ће бити правило за дијете и шта ће се чинити с њим?

А анђео Господњи рече Маноју: Жена нека се чува од свега што сам јој казао.

Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи.

Тада рече Маноје анђелу Господњему: Ради бисмо те уставити да ти зготовимо јаре.

А анђео Господњи одговори Маноју: Да ме и уставиш, нећу јести твојега јела; него ако хоћеш, зготовити жртву паљеницу, принеси је Господу. Јер Маноје није знао да је анђео Господњи.

Опет рече Маноје анђелу Господњему: Како ти је име? Да ти захвалимо кад се збуде што си рекао.

А анђео Господњи одговори му: Што питаш за име моје? Чудно је.

Тада Маноје узе јаре и дар и принесе Господу на стијени; а анђео учини чудо пред Манојем и женом његовом;

Јер кад се подиже пламен с олтара к небу, анђео Господњи подиже се у пламену с олтара; а Маноје и жена његова видећи то, падоше ничице на земљу;

И анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи.

И рече Маноје жени својој: Зацијело ћемо умријети, јер видјесмо Бога.

А жена му рече: Кад би хтио Бог да нас убије, не би примио из наших руку жртве паљенице ни дара, нити би нам показао свега овога, нити би нам сад објавио таквих ствари.

И тако та жена роди сина, и надје му име Самсон; и дијете одрасте, и Господ га благослови.

И дух Господњи поче ходити с њим по околу Данову, између Сараје и Естаола.