Азбука веры » Библија » Књига о Јудити » гл.9

Књига о Јудити, Поглавље 9

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

9:1

9:2

см.:Быт.34:25;

9:3

см.:Исх.20:14;

9:4

9:5

9:6

9:7

9:8

9:9

9:10

9:11

9:12

9:13

9:14

Сербский (синод.)

Языки

Јудита се моли за спас народа и да Бог порази надменост моћника – руком женском.
Јудита, пак, паде на лице и посу прах на главу своју, и скиде хаљину од костријети у коју се била обукла. И приношаше се од недавно у дому Господњем кад оне вечери; и завапи гласом великим Јудита ка Господу и рече:

Господе Боже оца мога Симеона, коме си дао у руку мач на освету инородним, који разријешише материцу дјевствену на оскврнављење и обнажише њедра на срамоту и упрљаше материцу на поругу. Јер си рекао: Да не буде тако, а они учинише.

Због тога предао си кнезове њихове на погибију, и постељу њихову, која је познала превару њихову, преварену крвљу, и поразио си робове са господарима, и господаре на пријестолима њиховим,

И дао си жене њихове на разграбљење, и кћери њихове у ропство и сва добра њихова на диобу синова миљеника твојих који ревноваше ревношћу твојом, и претрпјеше мрзост скврнављења крви своје и призваше те у помоћ; Боже, Боже мој, услиши и мене удовицу!

Јер ти си учинио она прије ових и ова, и она послије и садашња, и оно што ће доћи предвидио си, и догодише се она која си замислио,

И остварише се ствари што си захтио и рекоше: Ево, ту смо! Јер сви путеви твоји су готови, и суд твој у предзнању.

Јер, ево, Асирци се умножише у сили својој, узнијеше се на коњу и коњанику, погордише се у мишици пјешачкој, поуздаше се у штит и копље и лук и праћку, и не познаше да си ти Господ који мрзиш ратове.

Господ је Име твоје; ти скрши њихову снагу силом твојом и порази моћ њихову јарошћу својом; јер смишљаху да оскврнаве светињу твоју, да загаде обитавалиште покоја Имена славе твоје, да оборе гвожђем рог жртвеника твога.

Погледај на гордост њихову, пошаљи гњев твој на главе њихове, дај у руку моју удовичку, у ономе што намислих – крјепост.

Удари роба уснама лукавства мога, по кнезу и од кнеза по слуги његовом, порази њихову надменост руком женском.

Јер није у мноштву крјепост твоја, нити владање твоје у моћнима, него си Бог смирених, малих си Помоћник, Заступник немоћних, очајника Покровитељ, безнадежних Спаситељ.

Да, да, Боже оца мога и Боже наслеђа Израиљева, Владару небеса и земље, Творче вода, Царе све творевине твоје, ти услиши молитву моју,

И дај ми ријеч и лукавост да их раним и смождим, оне који против Завјета твога и Дома освећења твога и врха Сионског и дома опстанка синова твојих смишљаху суровости.

И учини у свему народу своме и сваком племену познање да знају да си ти Бог, Бог сваке силе и моћи, и да нема другог заштитника рода Израиљева осим тебе.