Азбука веры » Библија » Књига о Јудити » гл.5

Књига о Јудити, Поглавље 5

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

5:1

5:2

5:3

5:4

5:5

5:6

5:7

см.:Быт.11:31;Нав.24:2;

5:8

5:9

5:10

5:11

5:12

5:13

см.:Исх.14:21;

5:14

5:15

5:16

5:17

5:18

5:19

5:20

5:21

5:22

5:23

5:24

Сербский (синод.)

Языки

Олоферн пита ко су Јудејци. Ахиор Амонац излаже историју Јудејаца: снага им је у Богу њиховом. Народ хоће за то да га убије.
И би јављено Олоферну, војсковођи асурском, да су се синови Израиљеви припремили за рат, и да затворише пролазе горске и оградише сваки врх горе високе, и поставише на пољима препреке.

И разгњеви се јарошћу веома и позва све кнезове моавске и војводе амонске и сву властелу Поморја;

И рече им: Објасните ми, синови ханански, ко је народ овај који живи у Горском (крају), и какви су градови у којима живе, и множина силе њихове, и у чему је моћ њихова и снага њихова, и ко је постављени над њима цар вођа војске њихове;

И ради чега се супротставише да изађу мени у сретање, мимо све који живе на Западу?

И рече му Ахиор, вођа свих синова Амонових: Почуј ријеч, господару мој, из уста слуге свога, и казаћу ти истину о народу овоме, који обитава у Горском (крају) овоме, близу тебе станујући, и неће изаћи лаж из уста слуге твога.

Људи ови су потомци Халдејаца.

И настанили су се прво у Месопотамији, јер нијесу хтјели да слиједе боговима отаца својих, који су били у земљи Халдејској.

И одлијепише се од пута отаца својих и поклонише се Богу небеском, Богу кога познаше, и избацише их од лица богова својих, и побјегоше у Месопотамију и настанише се ондје много дана.

И рече Бог њихов да изађу из станишта свога и да иду у земљу Хананску. И поживјеше ондје и умножише се златом и сребром и стоком многом веома.

И сиђоше у Египат, јер покри лице земље Хананске глад, и настанише се ондје док се не прехранише; и постадоше ондје мноштво велико, и не бјеше броја роду њиховом.

И устаде против њих цар египатски{У Вулгати: устадоше против њих Египћани. Прим. прев.} и лукаво их је мучио (принудним) радом и производњом цигле; понизише их и претворише их у робове.

И завапише ка Богу њиховом, и удари сву земљу Египатску ранама од којих не бјеше лијека; и избацише их Египћани од лица свога.

И исуши Бог Црвено море испред њих,

И изведе их на пут синајски и Кадис Варне; и они изагнаше све који живе у пустињи,

И настанише се у земљу Амореја и све Есевоните истријебише снагом својом, и прешавши Јордан, наслиједише сву Горску (земљу),

И изагнаше од лица свога Хананеја и Феризеја и Јевусеја и Сихема и све Гергесеје, и настанише се у њој дане многе.

И док не сагријешише пред Богом својим, бише са њима добра, јер Бог који мрзи неправду са њима је.

А када одступише од пута који им је завјештао, бише истријебљени у многим ратовима веома много, и бише заробљени не у земљу своју, и храм Бога њиховог би сравњен са земљом, и градови њихови бјеху заузети од непријатеља.

И сада, повративши се Богу своме, дођоше из расијања, одандје гдје су били расијани, и запосједоше Јерусалим, гдје је Светиња њихова, и настанише се у Горском (крају) гдје бјеше пустиња.

И сада, владару господару, ако је неразумност у народу овоме и гријеше Богу своме, и размотримо да међу њима има саблазан ова, узићи ћемо и заратићемо против њих;

А ако нема безакоња у народу њиховом, нека (их) се прође господар мој, да се не би заузео Господ њихов и Бог њихов за њих, па ћемо бити на срамоту пред свом земљом.

И догоди се кад престаде Ахиор да говори ове ријечи, заропта сав народ који је био око шатора и стајао около, и рекоше великаши Олофернови и сви становници Поморја и Моав да се посијече.

Јер нећемо се уплашити синова Израиљевих. Гле, то је народ у коме нема моћи, нити снаге у постројењу јаком.

Зато, дакле, узићи ћемо, и биће на храну свој војсци твојој, моћни Олоферне.