Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
15:1
15:2
15:3
15:4
15:5
15:6
15:7
15:8
15:9
15:10
15:11
15:12
15:13
15:14
Сербский (синод.)
Престрашени Асирци бјеже; Израиљци их гоне и плијене логор. Јудита води коло и пјева са женама.
И кад чуше они који су били по шаторима, ужаснуше се због догађаја.
И кад чуше они који су били по шаторима, ужаснуше се због догађаја.
И спопаде их страх и трепет, и не бјеше човјека да остане више са ближњим, него појуривши једнодушно бјежаху по свим путевима пољским и горским.
И они који су се били улогорили у Горском крају око Ветилује, и они се дадоше у бијег.
И посла Озија у Ватомастем и Вивају и Ховају и Колу и у сваки крај Израиљев оне који су јављали о догодившим се, и да сви похитају за непријатељима на њихово уништење.
А кад чуше синови Израиљеви, сви једнодушно нападоше на њих и сјекоше их до Ховаје. Такође и они из Јерусалима пристигоше и из свег Горског краја, јер им јавише о догодившим се у логору непријатеља њихових; и они у Галаду и у Галилеји нанесоше им пораз велики, све док не проминуше Дамаск и предјеле његове.
А остали који живљаху у Ветилуји, нападоше на логор асурски и поплијенише их и веома се обогатише.
Синови, пак, Израиљеви повративши се од сјече, завладаше осталима; и градови и села у Горском крају и у равници задобише велики плијен, јер бјеше (га) мноштво веома велико.
Јоаким, пак, свештеник велики, и старјешине синова Израиљевих живећи у Јерусалиму, дођоше да виде добра која учини Господ Израиљу, и да виде Јудиту и да јој искажу поштовање (мир).
А кад уђоше ка њој, благословише је сви једнодушно и рекоше јој: Ти си узвишење Јерусалима, ти велика слава Израиља, ти велика похвала рода нашега!
Учинила си све ово руком својом, учинила си добра са Израиљем, и одобровољи се на њима Бог: благословена буди Сведржитељем Господом у вјечна времена. И рече сав народ: Нека буде!
И плијенио је сав народ логор за тридесет дана; и дадоше Јудити шатор Олофернов и све сребрне сасуде, и постеље и умиваонике и све предмете његове; а она узевши ово, натовари на мазгу своју, и упрегну кола своја, и метну све ово на њих.
И стекоше се све жене Израиљеве да је виде и благословише је и приредише јој коло са своје стране. И узе пруће цвијећем украшено рукама својим и даде женама око себе;
И овјенчаше се маслином, она и (друге) са њом, и крену испред свега народа колом предводећи све жене, и посљедоваху сви људи Израиљеви наоружани, са вијенцима и химнама у устима својим.
И поче Јудита исповиједање ово у свему Израиљу, и клицаше сав народ похвалу ову Господу.{Ово Господу – Domini налази се само у латинском преводу Вулгати. Прим. прев.}