Азбука веры » Библија » Књига о Јудити » гл.10

Књига о Јудити, Поглавље 10

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

10:1

10:2

10:3

10:4

10:5

10:6

10:7

10:8

10:9

10:10

10:11

10:12

10:13

10:14

10:15

10:16

10:17

10:18

10:19

10:20

10:21

10:22

10:23

Сербский (синод.)

Языки

Јудита скида костријет и облачи се у најљепше рухо. Са слушкињом одлази у асирски логор и поклања се Олоферну.
И догоди се када престаде да вапије ка Богу Израиљеву и кад оконча све ријечи ове,

И устаде од пада (ничице), и позва слушкињу своју и сиђе у дом у коме је боравила у дане суботње, у дане празничне своје,

И скиде хаљину од костријети у коју се била обукла, и свуче хаљине удовиштва свога; и уми тијело водом и помаза миром јаким и рашчешља власи главе своје, и положи круну на њу, и обуче хаљине радости своје којима се украшавала у дане живота мужа свога Манасије,

И обу сандале на ноге своје, и стави огрлице и наруквице и прстење и наушнице и све украсе своје, тако се украсила веома на прелест очију мушких, који је буду видјели.

И даде слушкињи својој мјешину вина и сасуд уља, и врећу напуњену брашна и смокве и хљебове чисте, и остави све посуде своје и стави на њу.

И изађоше на врата града Ветилује и нађоше како стоји на њима Озија и старјешине града Хаврина и Хармина.

А кад је видјеше, и бјеше измјењено лице њено као и хаљина у коју се била обукла, задивише се љепоти њеној изузетној и рекоше јој:

Бог отаца наших нека ти даде благодати и нека сврши подухвате твоје на славу синова Израиљевих и узвишење Јерусалима.

И поклони се Богу и рече им: Заповиједите да ми отворе врата града и изаћи ћу на извршење ријечи које сте говорили са мном; и наредише младићима да јој отворе као што рече.

И учинише тако. И изађе Јудита, она и слушкиња њена са њом; и надгледаху је људи из града докле не сиђе са горе и док не прође долину, и више је не виђаху.

И иђаху долином право, и сусрете је предстража асирска.

И ухватише је и запиташе: Чија си и откуд долазиш и куд идеш? И рече: Кћи сам јеврејска и бјежим од лица њиховог, јер ће бити предани вама на уништење;

И ја долазим пред лице Олоферна, војсковође силе ваше, да му јавим ријечи истине; и показаћу пред лицем његовим пут којим ће ићи и загосподарити свим Горским (крајем) и неће погинути од људи његових ни једно тијело, ни дух живота.

Када људи чуше ријечи њене, и видјеше лице њено – бјеше пред њима дивно красотом веома – рекоше јој:

Спасила си душу своју похитавши да сиђеш пред лице господара нашег; и сада приђи до шатора његовог, и од нас ће те провести док те не предају у руке његове.

А ако станеш пред њега, немој се уплашити срцем својим, него му јави по ријечима твојим, и добро ће ти учинити.

И изабраше између себе мужева сто и припојише њој и слушкињи њеној, и доведоше их на шатор Олоферна.

И би сабрање у цијелом логору, јер се разгласи по шаторима о присуству њеном; и дошавши, опколише је, пошто је стојала изван шатора Олофернова док му не најавише о њој.

И дивљаху се љепоти њеној, и дивљаху се синовима Израиљевим због ње, и рече сваки ближњем своме: Ко ће презрети народ овај који има у себи жене овакве? Зато није добро оставити од њих ниједног човјека, јер ако би били остављени, биће у стању да надмудре сву земљу.

И изађоше они који спавају са Олоферном и сви служитељи његови, и уведоше њу у шатор.

И Олоферн се одмараше на одру своме под завјесом, која бјеше од порфире и злата и смарагда и драгог камења изаткана.

И јавише му за њу и изађе у предњи дио шатора, и свјетиљке сребрне ношаху се пред њим.

Када пак дође Јудита пред лице његово и служитеља његових, сви се дивљаху љепоти лица њеног; и павши на лице, поклони му се, и подигоше је робови његови.