Књига о Јудити, Поглавље 1

Навуходоносор заратио на цара Арфаксада. Позвани народи одбијају да му помогну. Пун гњева на њих, побјеђује Арфаксада.
Године дванаесте царовања Навуходоносора, који цароваше Асирцима у Ниневији, граду великом, у дане Арфаксада, који цароваше Миђанима у Екватанима,

И сагради око Екватана зидове од тесаног камена у ширину три лакта, а у дужину лаката шест, и направи висину зида лаката седамдесет а ширину лаката педесет;

И куле његове постави на вратима његовим лаката стотину, и ширину њихову основа на лаката шездесет.

И начини врата његова – врата подигнута у висину лаката седамдесет, а ширину њихову лаката четрдесет, за изласке силне (војске) моћника његових и постројења пјешака његових.

И учини рат у дане оне цар Навуходоносор против цара Арфаксада на пољу великом, то је поље у предјелима Рагавским.

И скупише се ка њему сви који живе на гори и сви који живе при Ефрату и Тигру и Идаспи, и на пољу Ариоха, цара елимеонскога, и сабраше се народи многи у поход против синова Хелеуда.{Ово велико поље подразумијева највјероватније област Ирака, а Хелеуди би требало да буду Халдејци. Идаспи је ријека индијска која се преко Идраста улива у Индијски океан; отуда ово представља грешку преписивача; Сиријски превод даје тачнији назив Улаи , Плинијев Eualeus, тј. ријека Choaspes, која тече западно од Сузе и улива се изнад слива Тигра и Еуфрата. в. Ιωής Γιαννακοπούλον, Παλαια Διαθικι, том 15, стр. 77.}

И посла Навуходоносор, цар Асирски, ка свима који живе у Персији и ка свима који живе према западу, који живе у Киликији и Дамаску и Ливану и Антиливану, и свима који живе наспрам Приморја;

И онима међу народима Кармила и Галада и Горње Галилеје, и на великом пољу есдрилонском,

И свима који су у Самарији и њеним градовима, и с оне стране Јордана до Јерусалима и Ватана и Хела и Кадиса, и ријеке египатске и Тафне и Рамесе и све земље гесемске,

Док се дође изнад Таниса и Мемфиса, и ка свима који живе у Египту, док се не дође до предјела етиопских.

И презреше сви житељи земље ријеч Навуходоносора, цара асирског, и не сабраше му се у рат, јер га се не бојаху, него је био за њих као један (обичан) човјек, и повратише вјеснике његове празне са бешчашћем од лица свога.

И разгњеви се Навуходоносор на сву земљу ову веома и закле се престолом и царством својим да ће се осветити свима предјелима киликијским и камаским и сиријским, и погубити их мачем својим, и свима који живе у земљи Моавској и синовима Амоновим и свој Јудеји и свима у Египту, све док не стигне до предјела двају мора.

И покрену се са силом својом на Арфаксада, цара, године седамнаесте,{свога царовања. Прим. прев.} и побиједи у рату своме и порази сву силу Арфаксадову и сву коњицу његову и сва (ратна) кола његова.

И завлада његовим градовима и стиже до Екватана и освоји куле њене и поплијени тргове њене и љепоту њену претвори у срамоту његову.

И ухвати Арфаксада на горама Рагава, и прободе га стријелама својим и уништи га онога дана.

И врати се са њима у Ниневију{у Ниневију – Александријски кодекс, латински и словенски превод. Прим. прев.} сам и сав збор његов, мноштво људи ратника веома велико; и остаде ондје одмарајући се и пирујући он и сила његова дана сто двадесет.