Азбука веры » Библија » Јоила » гл.1

Јоила, Поглавље 1

Толкования

Толкования главы

1:1

1:2

1:3

см.:Исх.10:2;Пс.77:4;

1:4

см.:Иоил.2:25;

1:5

1:6

см.:Иоил.2:4-5;

1:7

см.:Дан.4:11;

1:8

1:9

см.:Лев.2:1;Исх.29:40;

1:10

см.:Ис.24:3;Иер.14:2;

1:11

см.:Иер.14:4;

1:12

см.:Ос.2:12;Ис.16:10;Иер.48:33;

1:13

1:14

см.:Иоил.2:15;

1:15

см.:Ис.13:6;

1:16

см.:Втор.16:11;

1:17

1:18

см.:Иер.14:5;

1:19

1:20

см.:Пс.103:11;Пс.146:9;

Сербский (синод.)

Языки

Напаст од скакаваца и знаци Дана Господњег, јадиковање и молба.
Ријеч Господња која дође Јоилу, сину Фатуилову.

Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако што било за вашега времена или за времена ваших отаца?

Приповиједајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњему кољену.

Што оста иза гусјенице изједе скакавац, и што оста иза скакавца изједе хрушт, и што оста иза хрушта изједе црв.

Отријезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино за новијем вином, јер се оте из уста ваших.

Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице.

Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвијем их огули и побаца, те им се гране бијеле.

Ридај као младица опасана костријећу за мужем младости своје.

Неста дара и наљева из дома Господњега; туже свештеници, слуге Господње.

Опустје поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља.

Стидите се, ратари, ридајте, виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви;

Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских.

Опашите се и плачите, свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у костријети, слуге Бога мојега; јер се уноси у дом Бога вашега дар и наљев.

Наредите пост, огласите празник, скупите старјешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога својега, и вапијте ка Господу:

Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућега.

Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашега?

Сјеме иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито.

Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину.

К теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу.

И звијерје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.