Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.5

Књига о Јову, Поглавље 5

Толкования

Толкования главы

5:1

5:2

5:3

см.:Пс.36:35;

5:4

5:5

5:6

5:7

см.:Иов.14:1;

5:8

5:9

см.:Иов.9:10;Пс.71:18;

5:10

см.:Иов.36:27;Пс.146:8;

5:11

5:12

5:13

см.:1Кор.3:19-20;

5:14

см.:Втор.28:29;

5:15

5:16

5:17

см.:Притч.3:11;Иак.1:12;Евр.12:5;Откр.3:19;

5:18

см.:Втор.32:39;

5:19

см.:Пс.90:10;Ис.43:2;

5:20

см.:Пс.32:19;

5:21

см.:Пс.54:22;Притч.26:22;

5:22

5:23

см.:Пс.90:12;Ис.11:6;

5:24

5:25

5:26

5:27

Сербский (синод.)

Языки

Наставак: Безбожник пропада; који се клања Господу, избавља се.
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И кому ћеш се између светијех обратити?

Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.

Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.

Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима, а нема ко да избави.

Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

Јер мука не излази из праха, нити невоља из земље ниче.

Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу увис.

Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју,

Који чини ствари велике и неиспитљиве, дивне, којима нема броја;

Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;

Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;

Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога.

Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карања Свемогућега.

Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују.

Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.

Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.

И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме.

Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.