Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
38:2
38:5
см.:Притч.30:4;
38:9
38:11
38:12
38:13
38:14
38:18
38:19
38:20
38:22
38:24
38:26
38:29
38:30
38:32
38:34
38:35
38:38
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Аверинцев)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Први Господњи говор из вихора: описује чуда стварања свијета и владања свијетом и осуђује Јовову брзоплетост.
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
Ко је то што замрачује савјет † ријечима неразумно?
Опаши се сада као човјек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи ако си разуман.
Ко јој је одредио мјере, знаш ли, или ко је растегао уже преко ње?
На чем су подножја њезина углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
Кад пјеваху заједно звијезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиде?
Кад га одјех облаком и пових тамом;
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му пријеворнице и врата;
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
Јеси ли свога вијека заповједио јутру, показао зори мјесто њезино,
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растјерају с ње безбожници,
Да се она промијени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
Да се одузме безбожницима свјетлост њихова и рука подигнута да се сломи?
Јеси ли долазио до дубина морских, и по дну пропасти јеси ли ходио?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сјена смртнога јеси ли видио?
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи ако знаш све то.
Који је пут к стану свјетлости? И гдје је мјесто тами,
Да би је узео и одвео до међе њезине, и знао стазе к дому њезину?
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
Јеси ли улазио у ризнице шњежне, или ризнице градне јеси ли видио,
Које чувам за вријеме невоље, за дан боја и рата?
Којим се путем дијели свјетлост и устока се разлази по земљи?
Ко је раздијелио јазове поводњу и пут свјетлици громовној?
Да би ишао дажд на земљу гдје нема никога, и на пустињу гдје нема човјека,
Да напоји пуста и неродна мјеста, и учини да расте трава зелена.
Има ли дажд оца, или ко је родио капље росне?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
Можеш ли свезати милине влашићима, или свезу штапима раздријешити?
Можеш ли извести јужне звијезде на вријеме, или кола са звијездама њиховијем хоћеш ли водити?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти реку: Ево нас?
Ко је метнуо човјеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
Ко ће избројити облаке мудрошћу, и мјехове небеске ко ће излити,
Да се расквашен прах згусне и груде да се слијепе?