Сатана опет оптужује Јова пред Господом. Јова сналази болест; вријеђа га жена; походе га три пријатеља.
Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.

И Господ рече Сотони: Откуда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.

И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мојега Јова? Нема онаквога човјека на земљи, добра и праведна, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих ни за што.

А Сотона одговори Господу и рече: Кожу за кожу, и све што човјек има даће за душу своју.

Него пружи руку своју и дотакни се и костију његовијех и меса његова, псоваће те у очи.

А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.

И Сотона отиде од Господа, и удари Јова злијем приштем од пете до тјемена,

Те он узе цријеп па се стругаше, и сјеђаше у пепелу.

И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.

А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагријеши Јов уснама својим.

А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из својега мјеста, Елифас Теманац и Вилдад † Сушанин и Софар Намаћанин, договоривши се да дођу да га пожале и потјеше.

И подигавши очи своје издалека, не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздријеше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.

И сјеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори ријечи, јер виђаху да је бол врло велик.