Азбука веры » Библија » Књига о Јову » гл.12

Књига о Јову, Поглавље 12

Толкования

Толкования главы

12:1

12:2

12:3

12:4

см.:Иов.17:6;Прем.5:3;

12:5

12:6

см.:Иов.21:7;Пс.72:3;Иер.12:1;

12:7

12:8

12:9

см.:Притч.16:4;Ам.3:6;

см.:Деян.17:28;

см.:Иов.34:3;

см.:Иов.15:10;

см.:Прем.7:25;

см.:Ис.22:22;Откр.3:7;

12:15

см.:Быт.7:11;

12:16

12:17

см.:Ис.29:14;

12:18

12:19

12:20

см.:2Фес.2:11;

12:21

см.:Ис.28:15;

12:22

12:23

12:24

см.:Пс.75:13;

12:25

см.:Ис.29:9;Ис.59:10;

Сербский (синод.)

Языки

Јовов трећи говор: Он кори надуту мудрост пријатеља и превазилази их у опису неограничене моћи Божије.
А Јов одговори и рече:

Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

На подсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одзове му се; на подсмијех је праведни и добри.

Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

У стараца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

Гле, устави воде, и пресахну; † пусти их, и испреврћу земљу.

У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.

Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова,

Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.

Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.

Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,

Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.