Стари завет:
1Мој.
2Мој.
3Мој.
4Мој.
5Мој.
ИсН.
Суд.
Рута.
1Сам.
2Сам.
1Цар.
2Цар.
1Дн.
2Дн.
1Језд.
Нем.
2Језд.
Тов.
Јдт.
Јест.
Јов.
Псал.
Приче.
Проп.
Пес.
ПремС.
Сирах.
Иса.
Јер.
Плач.
ПослЈ.
Вар.
Језек.
Дан.
Ос.
Јоило.
Амос
Авдија
Јона
Мих.
Наум.
Авак.
Соф.
Агеј
Зах.
Мал.
1 Мак.
2Мак.
3 Мак.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Нови завет: Мат. Мар. Лука. Јован Дела Јаков 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Јов. 3Јов. Јуда Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Ефес. Филиб. Кол. 1Сол. 2Сол. 1Тим. 2Тим. Титу Филим. Јевр. Откр.
Скрыть
3:2
3:4
3:5
3:7
3:9
3:10
3:11
3:12
3:15
3:17
3:18
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
3:25
3:30
Поглавље 5
5:1
5:2
5:3
5:4
5:5
5:6
5:7
5:8
5:9
5:11
5:12
5:13
5:14
5:15
5:16
5:19
5:20
5:21
5:24
5:25
5:26
5:31
5:34
5:35
5:38
5:41
5:42
5:43
5:45
5:47
Поглавље 20
20:2
20:3
20:4
20:5
20:7
20:8
20:10
20:12
20:13
20:15
20:16
20:18
20:22
20:24
20:26
20:27
20:28
Сербский (синод.)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (еп. Кассиан)
- Рус. (К.П. Победоносцев)
- Arab (JAB)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Belarusian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian (ancient)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (NA, 28)
- Hebrew NT by Delitzsch
- Italian (CEI 1974)
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Latvian
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Tatar
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
- Uzbek
А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим. кнез јудејски.
Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим.
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега.
Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије.
(то је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.
Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.
Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?
Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?
Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.
Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?
И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.
И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији,
Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни,
Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.
Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.
Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.
А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.
Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла.
А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.
Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.
А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху.
Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.
Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.
И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.
Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.
Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим.
Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.
Он треба да расте, а ја да се умањујем.
Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је;
И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима.
Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.
Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.
Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.
Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.
Потом бјеше празник јудејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
А у Јерусалиму код Овчијих врата постоји бања, која се јеврејски зове Витезда, и има пет тријемова.
У њима лежаше велико мноштво болесника, слијепих, хромих, сухих, који чекаху да се вода заталаса.
Јер анђео Господњи повремено силажаше и узбуркаваше воду; и који би први ушао пошто се узбурка вода, оздравио би, ма од какве болести боловао.
А ондје бијаше неки човјек који тридесет и осам година бјеше болестан.
Кад видје Исус овога гдје лежи, и разумје да је већ много година болестан, рече му: Хоћеш ли здрав да будеш?
Одговори му болесник: Господе, човјека немам, да ме спусти у бању када се узбурка вода: а док ја дођем, други сиђе прије мене.
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи!
И одмах оздрави човјек, и узе одар свој и хођаше. А тај дан бјеше субота.
Тада говораху Јудејци исцијељеном: Субота је, није ти допуштено да носиш одар.
Он им одговори: Који ме учини здравим он ми рече: Узми одар свој и ходи.
А они га запиташе: Ко је тај човјек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
А излијечени не знађаше ко је; јер се Исус бјеше удаљио због многог народа на ономе мјесту.
Потом га нађе Исус у храму и рече му: Ето постао си здрав, више не гријеши, да ти се што горе не догоди.
Човјек отиде и јави Јудејцима да је Исус тај који га учини здравим.
И зато гоњаху Јудејци Исуса, и гледаху да га убију, јер чињаше то у суботу.
А Исус им одговори: Отац мој до сада дјела, и ја дјелам.
И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу.
А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син;
Јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дјела од ових да се ви чудите.
Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава.
Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину.
Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао.
Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће.
Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији.
Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега,
И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда.
Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
Ако ја свједочим сам за себе, свједочанство моје није истинито.
Други је који свједочи за мене; и знам да је истинито свједочанство којим свједочи за мене.
Ви сте послали к Јовану, и он је посвједочио за истину.
А ја не примам свједочанство од човјека, него ово говорим да се ви спасете.
Он бјеше свјетиљка која гораше и свијетљаше; а ви хтједосте мало времена да се радујете свјетлости његовој.
Али ја имам свједочанство веће од Јованова; јер дјела која ми даде Отац да их свршим, ова дјела која ја чиним свједоче за мене да ме је Отац послао.
И Отац који ме посла он је и посвједочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видјели.
И ријеч његову немате да обитава у вама; зато што ви не вјерујете Ономе кога Он посла.
Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вјечни; а баш она свједоче о мени;
И нећете да дођете к мени да имате живот.
Славу од људи не примам,
Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
Како ви можете вјеровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите?
Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате.
Јер да вјеровасте Мојсеју, вјеровали бисте и мени; јер он писа о мени.
А кад његовим Писмима не вјерујете, како ћете вјеровати мојим ријечима?
А у први дан седмице дође Марија Магдалина на гроб рано, док још бјеше мрак, и видје да је камен дигнут са гроба.
Онда отрча и дође Симону Петру и другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га положише.
Тада изиђе Петар и други ученик, и пођоше ка гробу.
Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра и стиже први на гроб.
И надвиривши се, видје покрове гдје леже; али не уђе.
Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и видје покрове гдје леже.
И убрус који бјеше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном мјесту.
Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и видје и вјерова;
Јер још не знађаху Писмо да Он треба да васкрсне из мртвих.
Онда се ученици опет вратише дома.
А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб
И видје два анђела у бијелим хаљинама гдје сједе, један чело главе, а други чело ногу, гдје бјеше лежало тијело Исусово.
И они јој рекоше: Жено, што плачеш? Рече им: Зато што узеше Господа мојега, и не знам гдје га положише.
И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус.
Рече јој Исус: Жено, што плачеш? Кога тражиш? Она, мислећи да је градинар, рече му: Господине, ако си га ти однио, кажи ми гдје си га положио, и ја ћу га узети.
Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!
Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.
А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видјела Господа и да јој ово рече.
А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, гдје се бијаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: Мир вам!
И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.
И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Дух Свети!
Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.
А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
А други му ученици говораху: Видјели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу вјеровати.
И послије осам дана опет бијаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам!
Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!
Рече му Исус: Зато што си ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше а вјероваше.
А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој.
А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у име његово.
