Скрыть
3:2
3:4
3:5
3:7
3:9
3:10
3:11
3:12
3:15
3:17
3:18
3:20
3:21
3:22
3:23
3:24
3:25
3:30
Поглавље 8 
8:1
8:2
8:3
8:4
8:6
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:13
8:14
8:15
8:16
8:19
8:20
8:22
8:24
8:25
8:26
8:27
8:29
8:30
8:31
8:33
8:36
8:37
8:38
8:40
8:41
8:42
8:43
8:45
8:46
8:48
8:49
8:50
8:51
8:52
8:53
8:55
8:57
8:58
8:59
Поглавље 15 
15:1
15:4
15:8
15:9
15:10
15:11
15:13
15:14
15:17
15:19
15:22
15:23
15:24
А бијаше човјек међу фарисејима, по имену Никодим. кнез јудејски.
Он дође Исусу ноћу и рече му: Рави, знамо да си учитељ од Бога дошао; јер нико не може ова знамења творити која ти твориш ако није Бог с њим.
Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго. не може видјети Царства Божијега.
Рече му Никодим: Како се може човјек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом. не можс ући у Царство Божије.
(то је рођено од тијела, тијело је; а што је рођено од Духа, дух је.
Не чуди се што ти рекох: ваља вам се родити одозго.
Дух дише гдје хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа.
Одговори Никодим и рече му: Како може то бити?
Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, а то ли не знаш?
Заиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свједочанство наше не примате.
Кад вам казах оно што је земаљско па не вјерујете, како ћете вјеровати ако вам кажем оно што је небеско?
И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу.
И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човјечији,
Да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни,
Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни.
Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега.
Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега.
А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла.
Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла.
А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.
Потом дође Исус и ученици његови у јудејску земљу, и ту борављаше с њима и крштаваше.
А и Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер ондје бјеше много воде; и долажаху те се крштаваху.
Јер још не бијаше Јован бачен у тамницу.
Тада настаде распра међу ученицима Јовановим и неким Јудејцем око очишћења.
И дођоше Јовану и рекоше му: Рави, онај што бјеше с тобом преко Јордана, за кога си ти свједочио, ено крштава, и сви иду њему.
Јован одговори и рече: Не може човјек ништа примати ако му не буде дано с неба.
Ви ми сами свједочите да рекох: Нисам ја Христос него сам послан пред њим.
Ко има невјесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу се радује гласу женикову. Ова, дакле, радост моја испуњена је.
Он треба да расте, а ја да се умањујем.
Који одозго долази над свима је. Који је са земље од земље Је, и од земље говори; а који долази с неба над свима је;
И што је видио и чуо, то свједочи; и свједочанство његово нико не прима.
Који прими свједочанство његово, потврди да је Бог истинит.
Јер кога Бог посла, онај ријечи Божије говори: јер Бог Духа не даје на мјеру.
Јер Отац љуби Сина, и све је дао њему у руку.
Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.
А Исус отиде на Маслинску гору.
И ујутру опет дође у храм, и сав народ долажаше к њему; и сједе и учаше их.
А књижевници и фарисеји доведоше жену ухваћену у прељуби, и поставише је на средину.
И рекоше му: Учитељу, ова жена је ухваћена у прељуби на дјелу;
А Мојсеј нам у Закону заповједи да такве каменујемо. Ти дакле, шта велиш?
Ово пак рекоше искушавајући га да би га имали за што окривити. А Исус сагнувши се доље, писаше прстом по земљи.
А кад га упорно питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без гријеха нека први баци камен на њу.
Па се опет саже доље и писаше по земљи.
А они чувши то, и покарани од своје савјести, излажаху један по један, почевши од старјешина до посљедњих; и остаде Исус сам и жена стојећи на средини.
А када се Исус исправи, и не видјевши никога до саму жену, рече јој: Жено, гдје су они што те тужаху? Зар те нико не осуди?
А она рече: Нико. Господе. А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем; иди, и од сада више не гријеши,
Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота.
Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито.
Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
Ви судите по тијелу, ја не судим никоме.
Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла.
А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито.
Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла.
Тада му говораху: Гдје је Отац твој? Исус одговори: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојега.
Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.
А Исус им поново рече: Ја идем, и тражићете ме; и помријећете у гријеху своме; куд ја идем ви не можете доћи.
Тада рекоше Јудејци: Да се неће сам убити, јер говори: куд ја идем ви не можете доћи?
И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свијета, ја нисам од овога свијета.
Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим.
Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем.
Много имам о вама говорити и судити; али Онај који ме лосла истинит је, и ја говорим у свијету оно што чух од њега.
И не разумјеше да им говори за Оца.
А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мој онако говорим.
И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно.
Кад он ово говораше, многи повјероваше у њега.
Тада Исус говораше оним Јудејцима који су му повјеровали: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици;
И познаћете истину, и истина ће вас ослободити.
Одговорише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: постаћете слободни?
Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху.
А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек.
Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.
Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер моја ријеч нема мјеста у вама.
Ја говорим што сам видио од Оца својега, и ви, дакле, чините што сте видјели од оца вашега.
Одговорише и рекоше му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова.
А сада тражите да убијете мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Авраам није чинио.
Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једнога оца имамо - Бога.
А Исус им рече: Кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла.
Зашто не разумијете говор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју.
Вама је отац ђаво, и жеље оца својега хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи.
А мени не вјерујете, јер ја истину говорим.
Који ме од вас кори за гријех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не вјерујете?
Онај који је од Бога, ријечи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
А Јудејци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?
Исус одговори: У мени демона нема, него поштујем Оца својега; а ви ме срамотите.
А ја не тражим славе своје; постоји Онај који тражи и суди.
Заиста, заиста вам кажем: Ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек.
Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек.
Еда ли си ти већи од оца нашега Авраама, који умрије? И пророци помријеше. Ко се ти сам правиш?
А Исус одговори: Ако ја прослављам самога себе, слава је моја ништа. Отац је мој онај који ме прославља, за кога ви говорите да је Бог ваш,
И не познајете га, а ја га знам. И ако речем да га не знам, бићу лажа као и ви. Него га знам, и ријеч његову држим.
Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и видје и обрадова се.
А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видио?
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: прије него Авраам настаде, Ја јесам.
Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.
Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар.
Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди.
Ви сте већ чисти због ријечи коју сам вам говорио.
Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете.
Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод. јер без мене не можете чинити ништа.
Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
Ако останете у мени и ријечи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам.
Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици.
Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој.
Ако заповијести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповијести Оца мојега и остајем у љубави његовој.
Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни.
Ово је заповијест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим.
Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје.
Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповиједам.
Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца својега, објавих вам.
Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да.
Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге.
Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас.
Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.
Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати.
Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла.
Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.
Који мрзи мене и Оца мојега мрзи.
Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега.
Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што.
А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене.
А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном.



Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible