Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.

Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.

И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.

И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.

И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.

Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.

И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.

И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.

А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.

И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.

И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.

А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.

Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.

И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.

И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.

Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.

А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;

И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.

И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.

Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.

А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.

Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.

А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;

Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;

Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.

А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.

И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.

И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.

И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.