Азбука веры » Библија » Исаије » гл.6

Исаије, Поглавље 6

Толкования

Толкования главы

6:1

см.:Исх.24:10;2Пар.26:23;Ин.12:41;

6:2

см.:Дан.7:9-10;

6:3

см.:Откр.3:7;Откр.4:8;Лк.1:49;

6:4

см.:Иез.10:4;

6:5

см.:Исх.30:20;Втор.5:25;Суд.13:22;

6:6

см.:Евр.13:10;

6:7

см.:Иер.1:9;Дан.10:16;

6:8

см.:1Тим.3:1;

6:9

см.:Иер.5:21;Мф.13:14;Мк.4:12;Лк.8:10;Ин.12:40;Деян.28:26;Рим.11:8;

6:10

6:11

см.:2Пар.33:11;

6:12

6:13

см.:Зах.8:12;Зах.13:8;Ис.53:10;Ос.2:23;

Сербский

Языки

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.

Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.

И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.

И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.

И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.

А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,

И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.

Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.

А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.

Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.

А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,

И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.

Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.