И иза врата и иза довратака мећеш спомен свој; одступивши од мене откриваш се, и изашавши горе шириш одар свој, уговараш с њима, мила ти је постеља њихова, гдје угледаш мјесто.

Идеш к цару с уљем, с многим мирисима својим; шаљеш посланике своје далеко и понизујеш се до гроба.

Од даљнога пута свога уморна не кажеш: Залуду. Налазиш живот руци својој, зато не сустајеш.

И од кога си се уплашила и кога си се побојала, те си слагала и нијеси се мене опомињала нити си марила? Што ја мучах одавна, зато ли ме се не бојиш?

Ја ћу објавити твоју правду и твоја дјела; али ти неће помоћи.

Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све вјетар однијети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наслиједиће земљу и добиће свету гору моју.

И рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сметње с пута народа мојега.

Јер овако говори високи и узвишени, који живи у вјечности, којему је име Свети: На висини и у светињи станујем и с онијем ко је скрушена срца и смјерна духа, оживљујући дух смјернијех и оживљујући срце скрушенијех.

Јер се нећу једнако прети, нити ћу се довијека гњевити, јер би ишчезнуо преда мном дух и душе које сам створио.

За безакоње лакомости његове разгњевих се, и ударих га, сакрих се и разгњевих се, јер одметнувши се, отиде путем срца својега.

Видим путове његове, али ћу га исцијелити, водићу га и даћу опет утјеху њему и његовијем који туже.

Ја стварам плод уснама: Мир, мир оному ко је далеко и ко је близу, вели Господ, и исцијелићу га.

А безбожници су као море усколебано, које се не може умирити и вода његова измеће нечистоту и блато.

Нема мира безбожницима, вели Бог мој.