Пад вавилонских идола. Спас је Израиљев у Богу који му је вјеран.
Паде Вил, извали се Нево; ликови њихови метнуше се на животињу и на стоку; што носите, тешко је, и умориће.

Извалише се, падоше сви, не могоше избавити товара, него и сами отидоше у ропство.

Слушајте ме, доме Јаковљев и сви који сте остали од дома Израиљева, које носим од утробе, које држим од рођења.

И до старости ваше ја ћу бити исти, и ја ћу вас носити до сиједа вијека; ја сам створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и избавићу.

С ким ћете ме изједначити и испоредити? Кога ћете ми узети за прилику да би био као ја?

Просипају злато из тобоца и мјере сребро на мјерила, плаћају златару да начини од њега бога, пред којим падају и клањају се.

Мећу га на раме и носе га, и постављају га на мјесто његово, те стоји и не миче се с мјеста својега; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове.

Памтите то, и покажите се да сте људи, узмите на ум, преступници!

Памтите што је било од старине; јер сам ја Бог, и нема другога Бога, и нико није као ја,

Који од почетка јављам крај и издалека што још није било; који кажем: Намјера моја стоји и учинићу све што ми је воља.

Зовем с истока птицу и из даљне земље човјека који ће извршити што сам наумио. Рекох и довешћу то, наумих и учинићу.

Слушајте ме који сте упорна срца, који сте далеко од правде.

Приближих правду своју, није далеко, и спасење моје неће одоцнити, јер ћу у Сиону поставити спасење, у Израиљу славу своју.