Захвална пјесма избављених послије Божијег суда.
Господе, ти си Бог мој, узвишаваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намјере твоје од старине вјера су и истина.

Јер си од града начинио гомилу, и од тврдога града зидине; од града двор за странце, довијека се неће саградити.

Зато ће те славити народ силан, град страшнијех народа бојаће те се.

Јер си био крјепост убогоме, крјепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гњев насилнички као поплава која обаљује зид.

Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на суху мјесту; као припека сјеном од облака, тако се пјевање насилника прекиде.

И Господ ће над војскама учинити свијем народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога.

И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи.

Уништиће смрт заувијек, и † утрће Господ Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа својега укинуће са све земље; јер Господ рече.

И рећи ће се у оно вријеме: Гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово.

Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом мјесту као што се гази слама за гној.

И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих.

И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.