И реци синовима Амоновијем: Чујте ријеч Господа Господа; овако вели Господ Господ: Што си говорио: Аха! за светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опустје, и за дом Јудин, што отиде у ропство;

Зато, ево, ја ћу те дати у нашљедство источнијем народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млијеко твоје.

И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амоновијех тор овчји, и познаћете да сам ја Господ.

Јер овако вели Господ Господ: Што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву,

Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плијене, и истријебићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоријенићу те, и познаћеш да сам ја Господ.

Овако вели Господ Господ: Што говори Моав и Сир: Ето, дом је Јудин као сви народи;

Зато, ево, ја ћу отворити страну Моавову од градова, од градова на међи, красну земљу Вет-Јесимотску, Валмеонску и Киријатајимску,

Народима источнијем иза земље синова Амоновијех, и даћу им је у нашљедство да нема спомена синовима Амоновијем међу народима.

И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ.

Овако вели Господ Господ: Што се Едом освети дому Јудину и тешко скриви осветивши им се,

Зато овако вели Господ Господ: Дигнућу руку своју на Едомску и истријебићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача.

И осветићу се Едомцима руком народа својега Израиља, и учиниће с Едомцима по гњеву мојему и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ.

Овако вели Господ Господ: Што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње,

Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истријебићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја.

И учинићу на њима велику освету карањем гњевнијем, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима.

О разорењу моћнога града Тира.
А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: Ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје;

Зато овако вели Господ Господ: Ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем.

И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.

И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.

И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.

Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара, Вавилонскога, са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.

Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.

И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.

Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.

Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.

И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.

И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.

И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.

Овако вели Господ Господ Тиру: Неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаучу рањеници, кад покољ буде у теби?

Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједјеће на земљи, и дрхтаће сваки час и чудити се теби.

И нарицаће за тобом и говориће ти: Како пропаде, славни граде! У ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји који страх задаваху свјема који живљаху у теби.

Сад ће се уздрхтати острва кад паднеш, и смешће се острва по мору од пропасти твоје.

Јер овако вели Господ Господ: Кад те учиним пустијем градом, као што су градови у којима се не живи, кад пустим на те бездану, и велика те вода покрије,

И кад те свалим с онима који слазе у јаму к старом народу, и намјестим те на најдоњим крајевима земље, у пустињи старој с онима који слазе у јаму, да се не живи у теби, тада ћу опет поставити славу у земљи живијех.

Учинићу да будеш страхота кад те нестане, и тражиће те и нећеш се наћи довијека, говори Господ Господ.

Тужбалица за Тиром.
Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

И ти, сине човјечји, наричи за Тиром,

И реци Тиру, који стоји на уласку морском, који тргује с народима на многим острвима: Овако вели Господ Господ: Тире, ти говораше: Ја сам сасвијем лијеп.

Међе су ти у срцу морском; који те зидаше, начинише те сасвијем лијеп.

Од јела Сенирских градише ти даске, кедре с Ливана узимаше да ти граде ступове.

Од храстова Васанских градише ти весла, сједишта ти градише од слонове кости и од шимшира с острва Китејских.

Танко платно Мисирско изметано разапињао си да су ти једра; порфиром и скерлетом с острва Елиских покривао си се.

Становници Сидонски и Арвадски бијаху ти веслари; мудраци твоји, Тире, што бијаху у теби, бијаху ти крмари.

Старјешине и мударци Гевалски оправљаху у теби што би ти се покварило; све лађе морске и лађари бијаху у теби тргујући с тобом.

Персијанци и Лудеји и Путеји бијаху у војсци твојој твоји војници; штитове и шљемове вјешаху у теби; они те украшаваху.

Синови Арвадски с твојом војском бијаху на зидовима твојим унаоколо, и Гамадеји бијаху у кулама твојим, штитове своје вјешаху на зидовима твојим унаоколо, они ти довршиваху љепоту.

Тарсис трговаше с тобом многим свакојаким благом; са сребром, с гвожђем, с коситером и с оловом долажаху на сајме твоје.

Јаван, Тувал и Месех бијаху твоји трговци; с душама људским и судима мједенијем долажаху на сајме твоје.

А који су од дома Тогармина, с коњма и коњицима и мазгама долажаху на сајме твоје.

Синови Деданови бијаху трговци твоји, многих острва трговина бијаше у твојим рукама; кости слонове и дрво евеново доношаху ти у промјену.

Сирија трговаше с тобом мноштвом дјела твојих, долажаше на сајме твоје са смарагдом и порфиром и узводом и танким платном, и коралом и ахатом.

Јуда и земља Израиљева бијаху твоји трговци, долажаху на сајме твоје са пшеницом Минитском и Финичком и медом и уљем и балсамом.

Дамасак трговаше с тобом мноштвом дјела твојих, мноштвом свакога блага, вином Хелвонским и бијелом вуном.

И Дан и Јаван и Мосел долажаху на сајме твоје; урађено гвожђе и касију и цимет мијењаху с тобом.

Дедан трговаше с тобом скупоцјенијем простиркама за кола.

Арапи и сви кнезови Кидарски трговаху с тобом; с јагањцима и овновима и јарцима долажаху на сајме твоје.

Трговци Савски и Рамски трговаху с тобом; долажаху на сајме твоје са свакојаким мирисима и свакојаким драгим камењем и златом.

Харан и Кана и Еден, трговци Савски, Асур и Хилмад трговаху с тобом.

Ти трговаху с тобом свакојаким стварима, порфиром и узводом и ковчезима богатијех накита, који се свезиваху ужима и бијаху од кедра.

Лађе Тарсиске бијаху прве у твојој трговини, и ти бијаше веома пун и веома славан у срцу морском.

Веслари твоји одвезоше те на пучину; вјетар источни разби те усред мора.

Благо твоје и сајми твоји, трговина твоја, лађари твоји и крмари твоји и који оправљаху кварне лађе твоје, и трговци твоји и сви војници твоји и сав народ што бјеше у теби пашће у срце мору кад ти пропаднеш.

Од вике твојих крмара усколебаће се вали морски.

И изаћи ће из лађа својих сви веслари, лађари, сви крмари морски, и стаће на земљу.

И повикаће за тобом иза гласа и заридати горко, и посуће прахом главе своје и по пепелу ће се ваљати.

И за тобом ће се начинити ћелави, и припасаће костријет, и плакаће за тобом горко из срца, и горко ће ридати.

И за тобом ће запијевати у жалости својој и нарицаће за тобом; ко је био као Тир, оборени усред мора?

Кад излажаху тргови твоји из мора, ситио си многе народе, мноштвом својега богатства и трговине своје обогаћавао си цареве земаљске.

Кад те разби море на дубокој води, трговина твоја и сав народ твој у теби паде.

Сви острвљани препадоше се од тебе, и цареви њихови уздрхташе се и преблиједише у лицу.

Трговци по народима зазвиждаше над тобом: Постао си страхота, и неће те бити довијека.

О пропасти тирскога цара. Пад Сидона. Израиљева безбедност и мир.
Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, реци кнезу Тирскому: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, сједим на пријестолу Божјем усред мора; а човјек си а не Бог и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;

Ето, мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе;

Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;

Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим;

Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,

Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на љепоту мудрости твоје, и убиће свјетлост твоју.

Свалиће те у јаму, и умријећеш усред мора смрћу побијенијех.

Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човјек а не Бог у руци онога који ће те убити?

Умријећеш смрћу необрезанијех од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, наричи за царем Тирским и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвијем си лијеп.

Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијаманат, хрисолит, оних, јаспид, сафир, карбункул, смарагад и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.

Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти бјеше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњенога.

Савршен бјеше на путовима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.

Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и гријешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњенога, херувиме заклањаћу!

Срце се твоје понесе љепотом твојом, ти поквари мудрост своју свјетлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.

Од мноштва безакоња својега, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождријети, и обратићу те у пепео на земљи пред свјема који те гледају.

Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити довијека.

Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега,

И реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.

И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача који ће навалити на њих са свијех страна, и познаће да сам ја Господ.

И неће више бити дому Израиљеву трн који боде ни жалац који задаје бол више од свијех сусједа њиховијех који их плијене; и познаће да сам ја Господ Господ.

Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расијани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи својему Јакову,

Тада ће живјети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живјеће без страха кад извршим судове на свјема који их плијенише са свијех страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов.

О пропасти Мисира.
Године десете, десетога мјесеца, дванаестога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, окрени лице своје према Фараону, цару Мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира.

Говори и реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на те, Фараоне, царе Мисирски, змају велики што лежиш усред ријека својих, који рече: Моја је ријека; ја сам је начинио себи.

Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у ријекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из ријека твојих и све рибе из ријека твојих нахватане на крљушти твоје.

И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих ријека, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, звијерима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу.

И сви ће становници Мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљеву.

Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расијече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра.

Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу пустити на те мач, и истријебићу из тебе људе и стоку.

И земља ће се Мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: Моја је ријека, и ја сам је начинио.

Зато, ево ме на тебе и на ријеке твоје, и обратићу земљу Мисирску у пустош и саму пустињу, од куле Синске до међе Етиопске.

Неће прелазити преко ње ногом својом човјек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живјети у њој четрдесет година.

И учинићу од земље Мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њезини међу пустијем градовима бити пустош четрдесет година, и расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама.

Јер овако вели Господ Господ: Послије четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расијани.

И повратићу робље Мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и ондје ће бити мало царство.

Мало ће бити мимо остала царства, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима.

И неће више бити дому Израиљеву узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ.

А двадесет седме године, првога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, Навуходоносор, цар Вавилонски, зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одрије, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега.

Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја дајем Навуходоносору, цару Вавилонском, земљу Мисирску, и он ће одвести народ и однијети плијен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци.

За труд којим се трудио око тога дадох му земљу Мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ.

У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљеву, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ.

Навуходоносор руши моћ Мисира.
Опет ми дође ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана!

Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, вријеме народима.

И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у Етиопској кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.

Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мјешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вјера, пашће с њима од мача.

Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле Синске пашће у њему, говори Господ Господ.

И биће пусти међу пустијем земљама, и градови ће његови бити међу пустијем градовима.

И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.

У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше Етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана Мисирскога; јер, ево, иде.

Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво Мисирско руком Навуходоносора, цара Вавилонскога.

Он и народ његов с њим, најљући између народа биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијенијех.

И исушићу ријеке, и предаћу земљу у руке злијем људима; и опустићу земљу и што је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.

Овако вели Господ Господ: И гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску.

И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.

И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову.

Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан.

Младићи Авински и Пи-Весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство.

И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.

И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.

Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, сломих мишицу Фараону, цару Мисирском, и ето, неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач.

Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона, цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.

И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.

И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт.

Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску.

И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.

Фараон као посјечен кедар.
А једанаесте године, трећега мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, кажи Фараону, цару Мисирском, и народу његову: На што си налик у величини својој?

Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепијех грана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу густијем гранама.

Вода га одгоји, бездана га узвиси; она ријекама својим тецијаше око његова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.

Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.

На гранама његовијем вијаху гнијезда све птице небеске, и под гранама његовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу његову сјеђаху сви велики народи.

И бијаше лијеп величином својом и дужином грана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.

Кедри у врту Божијем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовијем гранама, и јавори не бијаху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.

Учиних га лијепа мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божјем.

Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понијело висином његовом,

Зато га дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одвргох га за безбожност његову.

И туђинци, најљући између народа, посјекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свијем долинама, и огранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његова и оставише га.

На изваљеном пању његову станују све птице небеске, и на гранама су његовијем све звијери пољске,

Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својега међу густе гране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.

Овако вели Господ Господ: У који дан сиде у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.

Праском падања његова устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.

И они сидоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сјеђаху у хладу његову међу народима.

На које си међу дрветима Едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима Едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати, с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.

Тужбалица за фараоном и Мисиром.
Опет дванаесте године, дванаестога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, наричи за Фараоном, царем Мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и † као змај у мору, и пролазиш ријеке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по ријекама њезинијем.

Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.

И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да сједају на те, и наситићу тобом звијери са све земље.

И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.

И земљу гдје пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.

И кад те угасим, застријећу небо, и звијезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и мјесец неће свијетлити свјетлошћу својом.

Сва ћу свијетла видјела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.

И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.

И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.

Јер овако вели Господ Господ: Мач цара Вавилонскога доћи ће на те.

Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; они ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.

И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човјечија нити ће их папак од какве животиње мутити.

Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.

Кад опустим земљу Мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.

Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свијем мноштвом његовијем нарицаће, говори Господ Господ.

Потом дванаесте године, петнаести дан истога мјесеца, дође ми ријеч Господња говорећи:

Сине човјечји, наричи за мноштвом Мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који слазе у јаму.

Од кога си љепши? Сиђи и лези с необрезанима.

Пашће посред побијенијех мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.

Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовијем, који сидоше и леже необрезани, побијени мачем.

Ондје је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.

Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живијех.

Ондје је Елам и све мноштво његово око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који сидоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму.

Међу побијенима намјестише постељу њему и свему мноштву његову, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму, метнути су међу побијене.

Ондје је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех.

Али не леже међу јунацима који падоше између необрезанијех, који сидоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховијем, ако и бијаху јунаци страшни на земљи живијех.

И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијенијех мачем.

Ондје је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сидоше у јаму.

Ондје су сви кнезови сјеверни и сви † Сидонци, који сидоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сидоше у јаму.

Њих ће видјети Фараон, и утјешиће се за свијем мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.

Јер зададох свој страх земљи живијех, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.