Мојсије обдарен да чини чуда. Повратак у Мисир.
А Мојсије одговори и рече: Али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.

А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.

А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побјеже од ње.

А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

То учини, рече Господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховијех, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег.

А Бог му рече: Тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово.

Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак.

Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из ријеке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.

А Мојсије рече Господу: Молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам споријех уста и спора језика.

А Господ му рече: Ко је дао уста човјеку? Или, ко може створити нијема или глуха или оката или слијепа? Зар не ја, Господ?

Иди, дакле, ја ћу бити с устима твојим и учићу те шта ћеш говорити.

А Мојсије рече: Молим те, Господе, пошљи онога кога треба да пошљеш.

И разгњеви се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он рјечит; и, ево, он ће те срести, и кад те види, обрадоваће се у срцу својем.

Њему ћеш казати и метнућеш ове ријечи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовијем устима, и учићу вас шта ћете чинити.

И он ће умјесто тебе говорити народу, и он ће бити теби умјесто уста, а ти ћеш бити њему умјесто Бога.

А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

И отиде Мојсије и врати се к Јотору тасту својему, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.

И рече Господ Мојсију у земљи Мадијамској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу Мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: А ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народа.

А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, † првенац мој.

И казах ти: Пусти сина мојега да ми послужи. А ти га не хтје пустити; ево, ја ћу убити сина твојега, првенца твојега.

И кад бијаше на путу у гостионици, дође к њему Господ и шћаше да га убије.

А Сефора узе оштар нож, и обреза сина својега, и окрајак баци к ногама његовијем говорећи: Ти си ми крвав заручник.

Тада га остави Господ; а она услед обрезања рече: Крвав заручник.

А Господ рече Арону: Изиди у пустињу у сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.

И Мојсије каза Арону све ријечи Господње за које га посла, и све знаке које му заповједи.

И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старјешине синова Израиљевијех.

И Арон каза све ријечи које бјеше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.

И народ вјерова; и разумјеше да је Господ походио синове Израиљеве и видио невољу њихову; и савивши се поклонише се.