Заповијест за полазак. Мојсије се моли за скрушени народ и жуди видјети славу Господњу.
И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле, ти и народ који си извео из земље Мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: † Сјемену твојему даћу је.

И послаћу пред тобом анђела, и изагнаће Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.

И одвешће вас у земљу гдје тече млијеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.

А народ чувши ову злу ријеч, ожалости се, и нико не метну на се својега накита.

Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевијем: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истријебићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.

И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.

А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза окола далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза окола.

И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима својега шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.

А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.

И сав народ, видећи ступ од облака гдје стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од својега шатора.

И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.

И рече Мојсије Господу: Гледај, ти ми кажеш: Води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.

Ако сам, дакле, нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ.

И рече Господ: Моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор.

А Мојсије му рече: Ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде.

Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? Зар не по томе што ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи.

А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.

Опет рече Мојсије: Молим те, покажи ми славу своју.

А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.

И рече: Али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив.

И рече Господ: Ево мјесто код мене, па стани на стијену.

И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.

Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.