И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потјеру за вама, и ја ћу се † прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.

А кад би јављено цару Мисирском да је побјегао народ, промијени се срце Фараоново и слуга његовијех према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?

И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.

И узе шест стотина кола изабраних и што још бјеше кола Мисирских, и над свјема војводе.

И Господ учини, те отврдну срце Фараону, цару Мисирском, и пође у потјеру за синовима Израиљевијем, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.

И тјеравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад бјеху у околу на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.

И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје, а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.

И рекоше Мојсију: Зар не бјеше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.

Нијесмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.

А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их нигда више видјети до вијека.

Господ ће се бити за вас, а ви ћете † мучати.

А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевијем нека иду.

А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцијепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сухим.

И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовијем и на коњицима његовијем.

И Мисирци ће познати да сам ја Господ кад се прославим на Фараону, на колима његовијем и на коњицима његовијем.

И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском Израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им залеђа.

И дошав међу војску Мисирску и војску Израиљску, бјеше онијем облак мрачан а овијем свијетљаше по ноћи, те не приступише једни другима цијелу ноћ.

И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.

И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.

И Мисирци тјерајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.

А у стражу јутрењу погледа Господ на војску Мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску Мисирску.

И позбаца точкове колима њиховијем, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бјежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима

А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.

И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бјежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.

А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год бјеше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.

И синови Израиљеви иђаху посред мора сухим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с лијеве стране.

И избави Господ Израиља у онај дан из руку Мисирских; и видје Израиљ мртве Мисирце на обали морској.

И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију, слузи његову.