Погибија непријатеља Јудејаца. Установљење празника Пурим четрнаестог и петнаестог Адара.
А дванаестог мјесеца, који се зове Адар, у тринаести дан, стигоше писма писана царем.

У овај дан погибоше противници Јудејаца; јер нико се не супротстави бојећи се њих.

Кнезови обласни и властела и царски писари поштоваху Јудејце, јер страх од Мардохеја бјеше ушао у њих.

Јер бјеше стигла заповијест царева о његовом именовању у читавом царству.

Тако у Сусану граду побише Јудејци пет стотина људи: Фарсанестена и Делфона, и Фасгана,

И Фардата и Вареа и Сарваха,

И Мармасима и Аруфеа, и Арсеа и Завутетана,

Десет синова Амана Амадатујева Вуганина, непријатеља Јудејаца, и разграбише их.

У овај дан би предан цару број побијених у Сусану.

Цар пак рече Јестири: Погубише Јудејци у граду Сусану пет стотина људи; у околним мјестима, шта мислиш, колико их побише? Шта још желиш, и биће ти?

И рече Јестира цару: Нека буде дато Јудејцима још сјутрашњи дан како би објесили десет синова Аманових.

И дозволи да тако буде и препусти Јудејцима града тијела синова Аманових да објесе.

И сабраше се Јудејци четрнаестог Адара и побише триста људи, и ништа не разграбише.

Остали Јудејци у царевини сабраше се, и сами себе помагаху и починуше од противника. Побише од њих петнаест хиљада тринаестог Адара, и ништа не разграбише.

И починуше четрнаестог истог мјесеца и празноваху тај дан покоја с радошћу и весељем.

А Јудејци у Сусану граду сабраше се и четрнаестог, али не починуше, они празноваху петнаести дан са радошћу и весељем.

Зато, дакле, Јудејци расијани по свој земљи изван празнују четрнаести дан Адара свечано са весељем, шаљући поклоне сваки ближњем свом, а они који живе у великим градовима и петнаести дан Адара са весељем свечано празнују шаљући поклоне ближњима.

А Мардохеј записа ријечи ове у књигу и посла Јудејцима који живљаху у Артаксерксовом царству, ближњима и даљњима,

Да установе ове благе дане да празнују, четрнаестог и петнаестог Адара,

Јер у ове дане починуше Јудејци од непријатеља својих – и у мјесец (који бјеше Адар) у који им се окрену од туге у радост и од бола у благдан, да празнују цјелосно благдане гозбе и весеља, шаљући поклоне пријатељима и сиромашнима.

И прихватише Јудејци као што им написа Мардохеј:

Како је Аман Амадатујев Македоњанин ратовао против њих, и како пресуди и баци жреб (пур) да их уништи,

И како уђе код цара говорећи да се објеси Мардохеј; шта је све покушао да би навео зла на Јудејце, па се њему догодише, те би објешен он и дјеца његова.

Зато се назваше дани ови Пурим, због жреба (коцке), стога што се на њиховом наречју (жреб) назива Пурим, због ријечи ове Посланице и онога што су претрпјели ради њих, и свега онога што им се догодило.

И установи, и прихватише Јудејци за себе и за потомство своје, и за оне који им се присаједињују, да никако другачије не празнују: у ове дане спомен да врше из покољења у покољење, у граду и отачаству и по свој земљи.

Дани ови Пурима празноваће се сваке године, и сјећање на њих неће нестати у нараштајима.

И написа Јестира царица, кћер Аминадавова, и Мардохеј Јудејац шта су учинили на утврђење посланице о Пуриму.

Мардохеј и Јестира царица установише ово за себе саме, установивши за здравље своје и по вољи својој.{Од 9. главе 20. стиха па даље текст изгледа веома сложен и носи у основи трагове докумената различитог поријекла. Тако се у 29. стиху у Вулгати ова посланица назива другом (новом), а стих 30. гласи: И послаше је свима Јудејцима, који у сто двадесет седам области цара Асвира живе, ријечи мира и истине. У 31. стиху стоји: установише за себе саме и за потомство своје, прописе поста и вапаја (= покајања). Тако је и у словенском, руском, српском (Ђ. Даничић) преводу, као и Јерусалимској Библији. У Ралфсовој Септуагинти овога нема. Прим. прев.
}

И Јестира ријечју установи (празник Пурим) за вавијек, и записа се ово (у књигу) сјећања на спомен.