Слава Мардохејева. Јестира моли опозив Аманове пресуде Јеврејима. Нова царска посланица у заштиту Јудејаца.
Тога дана цар Артаксеркс дарива Јестири сву имовину Амана клеветника; а Мардохеј би призван од цара, јер она каза да јој је сродник.

Онда узе цар прстен који скиде с Амана, и даде га Мардохеју, и постави Јестира Мардохеја над свим имањем Амановим.

И настави да говори цару, и паде пред ноге његове и мољаше га да уклони злобу Аманову и све што је учинио против Јудејаца.

Цар, пак, испружи Јестири златни штап, те се Јестира подиже и стаде поред цара.

И рече Јестира: Ако ти је угодно и ако нађох милост, пошаљи да се врате писма која посла Аман, написана да се истријебе Јудејци који живе у твоме царству.

Јер како бих могла гледати зло народа мога и како бих се могла спасити погибијом народа свога?

Тада рече цар Јестири: Зар ти не дадох сву имовину Аманову и не даровах, и не објесих ли њега на вјешала зато што је подигао руке на Јудејце; шта још хоћеш?

Напишите и ви у име моје онако како вам одговара, и запечатите мојим прстеном. А оно што буде написано наредбом царевом и запечаћено прстеном мојим, то се не смије порећи.

И бише позвани писари, првог мјесеца, који је Нисан, двадесет трећега исте те године, и би написано оно што он заповиједи, управитељима и кнезовима и начелницима, од Индије до Етиопије, у сто двадесет и седам области, од једне до друге земље, по његовој ријечи.

И би написано од стране цара и запечаћено прстеном његовим; и послаше писма преко писмоноша,

Као што им заповједи да се управљају по законима својим у сваком граду и да им помажу и да чине супарницима својим и непријатељима својим како хоће,

У дан један, по свему царству Артаксерксову, тринаестог дана, дванаестог мјесеца, који се зове Адар. 12а. – Препис те посланице је као што слиједи: 12б. Цар велики Артаксеркс, свима од Индије до Етиопије начелствујућим у сто двадесет и седам земаља кнезовима, нама јединодушним, радовати се. 12в. – Многи обиљем благости доброчинитеља често почаствовани превише се погордише, па не само што траже да злостављају наше поданике, него неспособни да одоле надмености, покушавају и својим доброчинитељима да плету замке. 12г. – И не само што губе осјећање благодарности људима, него и надуваношћу неразумних уображени, мисле да самога Бога, који вјечно све надгледа, зломрзећи суд избјегну. 12д. – Но често и многе од постављених на власти, којима је повјерено да рукују пословима својих пријатеља, такви подстрекавају на проливање невине крви, и подвргавају их неподношљивим биједама, 12ђ. – Лажљивом обманом своје зле нарави обмањују незлобиву благоразумност оних који владају. 12е. – Ово може да се види, не толико из древних повијести, као што рекосмо, колико из онога што је на дохват руке вама који испитујете нечасно учињена дјела злобом недостојних владатеља. 12ж. – Стога треба пазити послије овога како би царство за све људе безметежно устројили у миру, 12з. – Користећи се промјенама, а оно што нам се пред очима догађа, увијек разликујући с потребном предострожношћу. 12и. Као кад је Аман Амадатов Македоњанин, уистину персијске крви, и веома отуђен од наше благости, кога смо гостољубиво примили, 12ј. – Таквог човјекољубља које имамо према сваком народу, удостојио се да се зове оцем нашим, и да му се сви клањају као ономе који представља другу личност царског престола, 12к. – Оптерећен гордошћу, настојао је да нас лиши власти и живота, 12л. А нашег спаситеља и свагдашњег добротвора Мардохеја и непорочну нашег царства причасницу Јестиру са цијелим њиховим народом, разноразним подмуклим методама, тражио је да уништи. 12љ. – На овај начин мислио је, оставивши нас усамљене, да персијску власт преда Македоњанима. 12м. – А ми налазимо да Јудејци, осуђени овим злотвором на истребљење, нису злочинци, да живе сагласно најправеднијим законима, 12н. Будући синови Вишњега великога живога Бога, који управља наше и наших предака царство савршеном поретку. 12њ. – Стога ћете добро учинити не поступајући по писмима посланим од Амана Амадатова, зато што је он који је ово урадио објешен код врата Сусана са свом породицом својом, достојан примивши брзо суд од Бога Сведржитеља. 12о. – Препис пак ове посланице изложите одлучно на сваком мјесту, како би се Јудејци држали својих закона, помажући им да се у вријеме невоље одбране од својих нападача тринаестог дана дванаестог мјесеца Адара, у сами тај дан. 12п. – Јер њега, Свемогући Бог, умјесто пропасти изабраног народа, учини (даном) весеља. 12р. – И ви, дакле, међу вашим именитим празницима, овај знаменити дан са сваком радошћу проводите, да би и сада и послије овога био спасење нама и доброжелатељима Персијанцима, а онима који нам подмећу замке – сјећање на погибију. 12с. – Сваки пак град, или уопште земља, која по овоме не поступи, мачем и огњем биће уништена са гњевом; не само што ће бити људима непроходна, него и звијерима и птицама за свагда најомраженија постаће.

А ови списи нека буду јавно оглашени по читавом царству, сви пак Јудејци нека буду спремни да тога дана ратују против својих противника.

Тада коњаници изађоше хитајући да изврше оно што је цар рекао; а би оглашена наредба и у Сусану.

Мардохеј изађе украшен царском одеждом, имао је златни вијенац и дијадему виолетну, пурпурну. Видјећи то становници Сусана, порадоваше се.

А Јудејцима би свјетлост и весеље.

У граду и земљи, гдје год се огласи наредба (царева), гдје год се огласи његов указ, то је била радост и весеље за Јудејце, гозба и весеље. А и многи од народа (многобожних) обрезивали су се и примали јудејски закон, у страху од Јудејаца.