Цар налази Књигу записа о Мардохеју. Аман, умјесто да тражи Мардохејеву смрт, по наредби царевој, прославља га.
И Господ лиши цара сна оне ноћи, па рече наставнику своме да му донесе Књиге спомена дана да му се прочитају.

Тако нађе Књиге записа о Мардохеју, да је јавио цару о двојици царских евнуха кад су били на стражи, како намислише да убију цара Артаксеркса.

Тада рече цар: Коју славу или милост учинисмо Мардохеју? И рекоше служитељи цареви: Ниси му ништа учинио.

Док је, пак, цар распитивао о добротворству Мардохеја, гле, дође Аман у царско предворје. А цар рече: Ко је у предворју? Тада Аман уђе да каже цару да објеси Мардохеја на вјешала која бјеше припремио.

И рекоше служитељи цареви: Ево, Аман стоји у предворју; и рече цар: Позовите га.

Онда рече цар Аману: Шта да урадим човјеку кога хоћу да учиним славним? А Аман помисли у себи:

Кога хоће цар да учини славним ако не мене? Па рече цару: Човјеку кога цар жели да учини славним,

Нека му донесу слуге цареве хаљину пурпурну коју цар носи, и коња на коме цар јаше,

Па нек се даде једном од пријатеља царевих славних, и нека обуче човјека кога цар воли, и нека се попење на коња, и нека казује громко преко градског трга говорећи: Овако ће бити сваком човјеку кога цар прославља!

Тада реч цару Аману: Као што си рекао, тако учини Мардохеју Јудејцу, који вјерно служи у двору (нашем), и не пропусти ни једну ријеч од оних које си казао.

Онда узе Аман хаљину и коња и обуче Мардохеја и попе га на коња и прође преко градског трга, и казиваше громко говорећи: Овако ће бити сваком човјеку кога цар жели да прослави!

И врати се Мардохеј у царско предворје, а Аман се врати у дом свој тужан и покуњен.

И исприча Аман шта му се догодило Зосари, жени својој, и пријатељима, и рекоше му пријатељи и жена: Ако је Мардохеј од Јудејског рода, почео си да се понижаваш пред њим, падајући пашћеш (пред њега); нећеш се моћи од њега одбранити, јер је живи Бог са њим.

Док су они ово говорили, стигоше евнуси пожурујући Амана на гозбу коју припреми Јестира.