Јестира у страху излази пред цара; Позива на гозбу цара и Амана. Аман спрема вјешала за Мардохеја.
И догоди се трећег дана, кад преста да се моли, скиде са себе хаљине покајања и обуче хаљине (царске) славе своје. 1а. Поставши тако леполика, призвавши Свевидећег Бога и Спаситеља, узе двије слушкиње, на једну се ослањала, као разњежена, док је друга ишла за њом олакшавајући јој (ношење) одоре њене, 1б. А она бјеше зарумењена цвијетом љепоте своје, лица милоликог, а срца стегнутог од страха. 1в. И прошавши сва врата, стаде пред цара. А он је сједио на свом царском пријестолу обучен у сву одору славе своје, сав у злату и драгом камену, изгледа веома страшног. 1г. – И подигавши лице своје огњевидно славом, са силним гњевом је погледа, а царица клону и измијени своју боју од немоћи, и наслони се на слушкињу која је ишла испред. 1д. – И измијени Бог дух царев на кротост, па ужурбано устаде са свог пријестола и прими је у своје наручје; док она не дође себи, тјешио је ријечима мирним и рече јој: 1ђ. – Шта ти је, Јестиро? Ја сам брат Твој, ободри се, нећеш умријети, јер је заједничко наше владање. Приђи.

И подигавши своју златну палицу, положи је на њен врат, цјелива је и рече: Говори ми. 2а. И рече му: Видјех те, господине, као анђела Божјег и смете се срце моје од страха славе твоје; јер си диван, господине, и лице твоје милости испуњено. 2б. – Док је она говорила, клону због немоћи и цар се смете, а дворјани његови је тјешаху.

И рече цар: Шта хоћеш, Јестиро? И која је прозба твоја?{У латинском преводу Вулгати, словенском и у преводима насталим по Вулгати овдје стоји додатак: Ако будеш и пола царства тражила, биће ти дато.}

А Јестира рече: Дан ми је данашњи празник, па ако је угодно цару, нека дођу и он и Аман на гозбу коју ћу данас учинити.

Тада рече цар: Идите хитно до Амана да испунимо ријеч Јестирину; и дођоше обојица на гозбу на коју их позва Јестира.

При пићу рече цар Јестири: Шта желиш, царице Јестиро? Биће ти што будеш тражила.

А она рече: Прозба моја и молба моја јесте,

Ако сам нашла милост пред царем: Нека дође цар и Аман и сјутра на гозбу, коју ћу им сутра припремити, па ћу сјутра одговорити на то.

Тада изађе Аман од цара прерадостан и весео. А кад видје Аман Мардохеја Јудејца у царском предворју, веома се разгњеви.

И отишавши дома, сазва пријатеље и Зосару, своју жену,

И показа им своје богатство и славу којом га је цар обдарио, и како га учини првјенствујућим и начелником царства.

И рече Аман: Царица није позвала са царем никога на гозбу осим мене, а позвала ме је и за сјутра.

Али ми се не допада кад видим Мардохеја Јудејца у царском предворју.

И рече њему Зосара, жена његова, и пријатељи: Нека ти се припреме вјешала од педесет лаката, па ујутро кажи цару да Мардохеј буде објешен на дрвету; ти пак уђи на гозбу са царем и весели се. И допаде се ријеч Аману, и бише вјешала припремљена.