Аман због неклањања Мардохеја хоће да истријеби Јудејце. Цар доноси закон о истребљењу. Артаксерксова Посланица.
И после овога прослави цар Артаксеркс Амана Аматова Вуганина и узвиси га и учини га првим по власти међу свим пријатељима његовим.

И сви му се на двору клањаху, јер тако заповиједи цар да се чини; но Мардохеј не хтједе да му се клања.

И рекоше дворани цареви Мардохеју: Мардохеју, зашто не слушаш оно што је цар казао?

Свакодневно су му говорили, али их он не слушаше. Тада они потказаше Аману да се Мардохеј противи царевим ријечима. А Мардохеј им указа да је он Јудејац.

И сазнавши Аман да му се Мардохеј не клања, разгњеви се силно,

И намисли да истријеби све Јудејце у Артаксерксовом царству.

Тада учини савјет дванаесте године царовања Артаксерксова и баца жреб („фур”) из дана у дан и из мјесеца у мјесец како би истријебио у један дан род Мардохејев, и паде жреб на четрнаести дан мјесеца Адара.

И он рече цару Артаксерксу говорећи: Постоји народ расијан међу народима по читавом твоме царству, и закони његови су чудни изван свих народа: Закон царски не слушају и није од користи цару да их остави.

Ако је по вољи цару, нека нареди да се истријебе, и ја ћу уписати у ризницу сребра десет хиљада таланата.

Тада скиде цар прстен и даде га у руке Аману да запечати оно што је записано против Јудејаца.

И рече цар Аману: Сребро задржи, а са народом чини што те воља.

Онда бише позвани писари цареви мјесеца првог тринаести дан и написаше, као што нареди Аман, војводама и кнезовима по свој земљи од Индије до Етиопије, у сто двадесет седам земаља, начелницима народа на њиховом језику, од цара Артаксеркса.

И би послано по књигоношама у царству Артаксерксовом да се истријеби род Јудејаца. У току једног дана дванаестог мјесеца, који је Адар, и да се разграби њихова имовина.
а. {Овај дио Књиге Јестирине, од стиха 13а до 13е преводи се први пут (као и даље – текстови обележени словима поред броја стиха), као девтероканонски одломци, њих нема у преводу књиге Ђуре Даничића, али их има у словенским и другим преводима. Прим. прев.} – А превод Посланице ово је: Цар Велики Артаксеркс од Индије до Етиопије сто двадесет седам земаља кнезовима и мјесним начелницима потчињеним ово пише:
13б. – Над многим народима завладавши и загосподаривши свом васељеном, желио сам, не да се гордим дрскошћу власти, него кротошћу и тихошћу увијек владајући, безметежно живљење потчињених свагда уређивати, а царство своје мирно и напредно до крајева земље чувајући – обновити од свих људи жељени мир.
13в. Кад сам питао моје савјетнике како све ово довести до краја, онај међу нама који се одликовао разумношћу и стално био у милости и у тврдој вјерности доказан, Аман који је друго мјесто почасти у царству стекао,
13г. Указао нам је да се међу свим племенима у васељени умијешао неки јединствени непријатељски народ, по законима својим супротан сваком народу, који стално царске заповијести занемарује да се не би могла уредити владавина којом ми непорочно управљамо.
13д. – Разумјевши, дакле, да је тај народ једини који се вазда противи сваком човјеку, уводећи начин живота туђ законима и противећи се нашим наредбама, чинећи најгора зла, како не би наше царство добри поредак стекло;
13ђ. Стога смо заповиједили оним што вам је назначено у посланици Амана, постављеног над (царским) пословима, вашег другог оца, да се са женама и дјецом униште из коријена непријатељским мачевима, без милости и поштеде, четрнаестог (дана) дванаестог мјесеца Адара ове године,
13е. Како би некадашњи и садашњи непријатељи у један дан насилно у ад сишавши, у будуће вријеме дали нам да сигурно и безбрижно до краја живимо.

Преписи пак Посланице излагани су по свој држави и би наређено сваком народу да буду спремни за овај дан.

Стигао је предмет и у Сусан: цар и Аман су сједјели и пили, а град био у сметености.