Азбука веры » Библија » Књига о Јестири » гл.2

Књига о Јестири, Поглавље 2

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

2:1

2:2

2:3

2:4

2:5

2:6

см.:4Цар.24:15;

2:7

2:8

2:9

2:10

2:11

2:12

2:13

2:14

2:15

2:16

2:17

2:18

см.:Есф.1:3;

2:19

2:20

см.:Есф.4:8;

2:21

2:22

2:23

см.:Есф.6:2;

Сербский (синод.)

Языки

Бирање цару дјевојке. Цар бира Јестиру и приређује гозбу. Откривена завјера евнуха.
И после ових ријечи престаде цар да се гњеви и више се не сјећаше Астине, сјећајући се само шта је рекао и како је осудио.

И рекоше слуге цареве: Нека се траже цару дјевојке невине, лијепе ликом; и нека постави цар приставе по свим земљама царства његовог

и нека доведу дјевојке дјевствене лијепе ликом у град Сусан у женски двор, и да се предају евнуху царевом чувару жена и да им се дају (мирисне) масти и остало по потреби.

И жена која се допадне цару, цароваће намјесто Астине. Ово се допаде цару, и учини тако.

А бјеше човјек Јудејац у Сусану граду по имену Мардохеј, син Јаиров, сина Семејева, сина Кисова од племена Венијаминова.

Он бјеше одведен у ропство из Јерусалима, који пороби Навуходоносор, цар вавилонски.

А бјеше у њега дјевојка васпитана, ћерка Аминадава, брата оца његовог, по имену Јестира. Кад се упокојише њени родитељи, он је васпитавао себи за жену;{У Вулгати и другим преводима (нпр. словенском, српском, Јеврејској Библији и др.) овдје стоји да је Мардохеј Јестиру усвојио себи за ћерку, док постхришћанска јудејска традиција усваја ово читање Седамдесеторице – за жену. Прим. прев.} и бјеше дјевојка лијепа по лику.

И када се прочу царева наредба, сабраше се многе дјевојке у Сусану град под руку Гајеву, и би доведена Јестира Гају, чувару жена.

И допаде му се дјевојка и нађе милост пред њим и пожури да јој даде (мирисне) масти и њен дио и седам дјево јака присталих уз њу из царског двора, и снабдијеваше је добро и слушкиње њене у женском дому.

А Јестира не каза својега рода ни отачаства, јер јој је Мардохеј заповиједио да не казује.

Мардохеј пак је сваки дан ходио по двору женском надзирући шта ће се са Јестиром догодити.

А вријеме је било да дјевојка уђе код цара, кад се напуне дванаест мјесеци; јер тако се навршаваху дани уљепшавања: шест мјесеци мазања смирновим уљем и шест мјесеци мирисима и женским мастима,

Па тек тада улази код цара. И што она буде тражила, даће јој се, да би улазила из женског дома у царски двор.

Увече би улазила, а ујутру се враћала у други женски дом, гдје је био Гај, евнух царев, чувар жена; и више не би улазила код цара ако је не би позвао по имену.

Кад се навршавало вријеме Јестире, кћери Аминадава, брата оца Мардохејева, да уђе код цара, она не преступи ништа од онога што јој заповиједио евнух, чувар жена. А бјеше Јестира омиљела свима који су је гледали.

И уђе Јестира код Артаксеркса цара у дванаести мјесец, који се зове Адар, седме године његовог царовања.

И завоље цар Јестиру и она нађе милост код свих дјевица, и стави јој царски вијенац женски.

И учини цар гозбу свима пријатељима својим и властелинима за седам дана и узвелича брак Јестирин, и даде опроштај свима који су били под владавином његовом.

А Мардохеј служаше у двору.

Јестира, пак, не каза своје поријекло. Јер тако јој заповиједи Мардохеј: да се боји Бога и да твори заповијести Његове, као кад је била са њим; и Јестира не измијени понашање своје.

И ожалостише се два евнуха царева, први тјелохранитељи, због унапређења Мардохејева и тражили су да убију Артаксеркса цара.

И би јављена намјера Мардохеју, и он даде знак Јестири, а она откри цару о завјери.

Тада цар испита двојицу евнуха и објеси их. И нареди цар да се упише за спомен у царску књигохранилницу о благонаклоности према Мардохеју на похвалу.