Азбука веры » Библија » Књига о Јестири » гл.1

Књига о Јестири, Поглавље 1

Толкования

Толкования главы

Толковая Библия А.П. Лопухина

1:1

1:2

см.:Дан.8:2;

1:3

1:4

1:5

1:6

1:7

см.:Иез.23:41;

1:8

см.:Дан.5:3;

1:9

1:10

1:11

1:12

1:13

1:14

1:15

1:16

1:17

1:18

1:19

1:20

1:21

1:22

Сербский (синод.)

Языки

Сан Мардохејев у вријеме Артаксеркса. Царева гозба и позив Астини царици. По Мухејевом савјету – царев закон о женама.

I.а. Друге године царовања Артаксеркса великог, први дан мјесеца Нисана, видје сан Мардохеј, Јаиров, Семејев, Кисијев из племена Венијаминова,
I.б. човјек Јудејац који је живио у Сусану граду, човјек велики, који је служио на царском двору. I.в. – А био је од заробљеника које заплијени Навуходоносор цар вавилонски из Јерусалима са Јехонијом, царем Јудејским.
I.г. – А ово је његов сан: И гле, гласови и бука, громови и земљотрес и потрес на земљи; I.д. – И гле, двије велике змије изађоше спремне да се бију, и би њихов силни глас.
I.ђ. – И гласом њиховим припреми се сваки народ за рат, да ратује против праведног народа.

I.е. И гле, дан таме и мрака, жалост и тјескоба, озлобљеност и потрес велики на земљи.
I.ж. И смути се сав народ праведних, бојећи се зла себи самима, и припремише се на погибао и завапише к Богу.
I.з. Од гласа њиховог би као од малог извора ријека велика, вода многа;
I.и. Свјетлост и сунце засија, и смирени се узнесоше и прогуташе славне.
I.ј. И уставши Мардохеј, који видје сан овај и шта Бог намјерава учинити, имађаше га у срцу и у свакој ријечи желио је да га разумије до саме ноћи.
I.к. – И пребиваше Мардохеј у двору са Гаватом и Таром, двојицом царских евнуха који чуваху двор.
I.л. Чу, пак, њихове помисли и намјере њихове испита и сазнаде да се спремају да руке ставе на Артаксеркса цара; и каза цару за њих.
I.љ. – И испита цар двојицу евнуха и, признавши, бише објешени.
I.м. И записа цар ријечи ове за спомен, и Мардохеј написа о овим ријечима.
I.н. И заповиједи цар Мардохеју да служи у двору и даде му за ово дарове.
I.њ. А бјеше Аман Амадатов Вуганин славан пред царем; и тражио је да учини зло Мардохеју и његовом народу због двојице евнуха царевих.{Овај дио књиге, девтероканонски, од
I.а-
I.њ, нема у јеврејском Масоретском тексту, сачуван је у преводу Седамдесеторице и овдје преведен. Прим. прев.}
И догоди се послије ријечи ових у дане Артаксеркса – овај Артаксеркс цароваше од Индије на сто двадесет и седам земаља (до Етиопије)

У дане ове, када сједе на престо цар Артаксеркс у Сусану граду,

Треће године царовања свога учини пријем пријатељима и другим народима и славнима Персије и Мидије и властели својих области.

И послије тога, пошто им показа богатство свога царства и славу уживања богатства свога, дана сто осамдесет,

Па кад се испунише дани свадбе, учини цар гозбу народима који су се налазили у граду за шест дана у дворском врту дома царевог,

Украшеном бијелим и зеленим завјесама, раширеним на врпцама бијелим и порфирним на беочузима златним и сребрним, на стубовима мраморним и каменим; одри златни и сребрни по поду од зеленога, бијелога и црвенога камена, и простирка провидна разнолико украшена, около ружама посута.

Сасуди златни и сребрни и постављена чаша од антракса, вриједна тридесет хиљада таланата; изобилно вино и укусно које је сам цар пио.

Ова, пак, гозба није била по устаљеном закону, јер је тако желио цар и заповиједио економима да учине по његовој и народној вољи.

Такође и царица Астина учини гозбу женама у царским дворима, гдје је боравио цар Артаксеркс.

А седмога дана цар поставши раздраган, рече Аману и Вазану и Тари и Воразију и Заволтију и Аватазу и Тараву, седморици евнуха, послужитеља цара Артаксеркса,

Да уведу к њему царицу да је зацари, и да положи на њу вијенац царски и да покаже свој властели и свему народу њену љепоту, јер бјеше лијепа.

И не послуша га Астина царица да изађе с евнусима, и ожалости се цар и разгњеви.

И рече пријатељима својим: Овако је казала Астина; донесите, дакле, о томе закон и суд.

И приступи му Аркесеј и Сарсатеј и Малисеар, кнезови персијски и миђански, блиски цару, први који сједе до цара,

И извијестише га по закону шта треба чинити Астини царици зато што није урадила оно што јој је цар наредио преко евнуха.

И рече Мухеј цару и кнезовима: Није само цару учинила неправду Астина царица, него и свима кнезовима и начелницима царским,

(При том исприча им ријечи царице и како противријечи цару), тиме што је противријечила цару Артаксерксу.

Тако ће и данас друге надмене жене кнезова персијских и миђанских кад чују оно што је она рекла цару, дрзнути се да исто тако обешчасте мужеве своје.

Зато, ако је угодно цару, нека нареди царевим указом и нека се запише по законима Миђана и Персијанаца: Да не буде другачије, него – да више не уђе царица к њему, и царство њено нека даде цар жени бољој од ње.

И нека се чује закон који је од цара, који, ако он примјењује у царству своме, тако и све жене нека одају почаст мужевима својим, од сиромаха до богатога.

И допаде се ријеч цару и кнезовима, и учини цар како је говорио Мухеј,

И посла по свом царству по земљама сагласно ријечи њиховој, да им буде за страх у њиховим домовима.